Prenela sam trudnoću 3 dana i moj doktor mi je zakazao porođaj kada je on bio dežuran, primio me je dan ranije, znači da sam jedan dan preležala u porodilištu (sobe se nalaze pored porođajnih sala). Tu sam doživela blagi šok, u sobama su ležale žene koje imaju visoko rizične trudnoće sa traumatičnim pričama (lečeni sterilitet, infekcije, naprsli vodenjaci), ali nije bitno saslušaš njihove priče, strašneje to. Sve je nekako teklo ok, porođaj mi je zakazan za sutra ujutru u 10h, rekli su mi da ništa ne jedem i da pokušam da se odmorim... ja bih se odmorila da nam oko 22h nisu doveli u sobu ženu kojoj je u 16 nedelji prestao rad srca bebe i kojoj je sam organizam počeo da odbacuje plod, znači porađa se tu pred nama u sobi... u jednom trenutku je vrisnula da joj nešto mili između nogu, pozvali smo babicu koja je ustanovila da je plod izašao, mislim porodila se...ona plače što je izgubila bebu a ja sutra idem da se porodim (koliko li me je mrzela). Ja sam izašla iz sobe i pola noći provela na hodniku jer nisam mogla da slušam plakanje, možda zvuči bezobrazno sa moje strane ali stvarno nisam mogla. Ona je bila pacijentkinja načelnice porodilišta koja je rekla da je smeste u tu sobu umesto na VRT.

 

Došlo je jutro, u 9h su mi uradili klizmu i vratili me u sobu jer nema slobodnih stolova (moj doktor na dežurstvo dolazi tek u 12h), u 11h su došli po mene i uključili mi indukciju, da ne zaboravim - moj porođaj je trebalo da bude prirodan bez epidurala jer sam ja bila veliki protivnik :))))

 

Ali, išla sam na vežbe za pripremu trudnica za porođaj, doktor mi je govorio kada da se napinjem, i tako ... veći deo porođaja sam provela u polu snu...

 

I onda odjednom žeđ, joj što sam bila žedna... sva sreća tu su bili studenti koji su mi dali gazu natopljenu vodom koju sam sisala, i onda odjednom bol kao da mi se piški i kaki u isto vreme, ma gotovo... doktor je došao, pogledao i kaže: "nećeš ti još pola sata idem da popijem kafu", i ja reko ok, neka ide kada se neću još poroditi... kada međutim, ja dobijem takve napone, mislila sam da ću se upiškiti a ne mogu da piškim (obično je osećaj da ti se kaki, ali kod mene je sve naopako) i kažem studentu da zove doktora, doktor dođe i počne da se dere POROĐAJ 6. BRZO. Došla je babica, podigli su mi noge vezali ih i rekli mi šta da radim, prateći kontrakcije na CTGu… Napni se - ja se napnem, seci (epiziotomija) ... izašla je glava, tu ja ukapiram da mogu da napravim malu pauzu :)  međutim babica je videla da sam se ja opustila i počela je  da vrišti "guraj udavićeš bebu", seci, ja opet gurnem i počnem da vrištim, mislila da je doktor hteo tada da mi tresne šamar ali ja sam se opet napnula i on mi je legao na stomak, i eto moje mile devojčice vrišti celo porodilište se trese....

 

Posle desetak minuta izašla je cela posteljica i onda ušivanje, isekli su me za sve pare 11 konaca...

 

konce su morali da mi skidaju jer nisu otpali ni posle 40 dana, beba nije htela da sisa jer imam velike bradavice pa smo se malo namučile...