Većinu neželjenih efekata sam doživela i lično prilikom upotrebe antibiotika - proliv, osip, bol u trbuhu, mučnina i povraćanje, glavobolja i nesanica, alergijske reakcije, vaginalna kandidijaza. People photo created by freepik - www.freepik.com

/11 /11

Zima se tek zahuktava, a hladno i vlažno vreme, kao i boravak u zatvorenim prostorijama povećavaju našu izloženost brojnim virusnim i bakterijskim infekcijama.

Da li se i vama dešava da vam ovih dana dete u vrtiću ne sastavi ni celu nedelju da bude zdravo, pa onda dok se ne zaleči ne ide još nedelju dana u vrtić i tako u krug?

Kod nas je baš tako, u poslednjih mesec i po, 2 puta je već završila na antibiotiku, a retki su dani u novembru, decembru, januaru ...kada moje dete nema zapušen nos, ne slinavi, ili ne kašlje.

 

Antibiotici i kad treba i kad ne treba

I nažalost, neretko se dešava da završimo i na antibiotiku. Svi, porodično, često to tako ide, znaju roditelji.

Desi se nekada da promenimo i nekoliko antibiotika kako bi se infekcija zalečila, jer ne odreagujemo kako treba na prvobitnu terapiju.

Verujem da nismo jedini, jer često čujem priče o neadekvatnoj upotrebi antibiotika, njihovom prepisivanju kada za tim nema potrebe. Čestom i dugotrajnom primenom antibiotika povećava se mogućnost pojave rezistentnih bakterija otpornih na antibiotike u crevima. Jer bakterije su mikroorganizmi koji „uče“ i "menjaju se", i na taj način se odupiru delovanju antibiotika.

Zato i jeste bitan izbor pravog leka onda kada za njim ima potrebe, odnosno izbegavanje upotrebe onda kada to nije neophodno.  


Na antibiotik prvo reaguje stomak

Upotreba antibiotika generalno narušava prirodnu ravnotežu u crevima, gde je locirano 70 odsto čovekovog imuniteta. Zato stomak prvi reaguje.

Antibiotici, naime, neselektivno uništavaju kako loše, tako i dobre, probiotske bakterije u našim crevima. To dovodi do narušavanja efekta barijere, slabljenja imuniteta i promene ravnoteže u digestivnom traktu.

I tada dolazi do raznih neželjenih efekata, većinu sam doživela i lično prilikom upotrebe antibiotika - proliv, osip, bol u trbuhu, mučnina i povraćanje, glavobolja i nesanica, alergijske reakcije, vaginalna kandidijaza.

Nekada nažalost dolazi i do ozbiljnijih posledica kao što su oštećenje bubrega, slabljenje sluha.

Jedini način da sprečimo disbalans crevne flore usled uzimanja antibiotika jeste uzimanje dodatnih količina probiotskih bakterija. Upotrebom pravog probiotika obezbeđujemo našem organizmu dodatnu „zalihu“ dobrih mikroorganizama. Oni zapravo preuzimaju ulogu dobrih bakterija koje su uništene od strane antibiotika.

Ja lično, vrlo pažljivo biram probiotske preparate, jer njihova efikasnost zavisi od probiotskih sojeva koji se u njima nalaze. Ukoliko istražite ovu temu, lako se dolazi do zaključka da je najispitivaniji soj Saccharomyces boulardii.

Bulardi je jedina probiotska gljivica i zato je otporan na delovanje antibiotika, što nije slučaj sa ostalim bakterijskim probioticima. To je jako važno, jer se samo Bulardi može uzimati u isto vreme sa antibiotikom. Svi ostali probiotski preparati moraju se uzimati sa 2-3 sata razmaka, kako bi se smanjila, ali ne u potpunosti isključila mogućnost da ih antibiotici unište.

Još jedna vrlo bitna razlika u odnosu na bakterijske probiotike je da Bulardi ima oko 10 x veću ćeliju, što znači da može da veže više loših bakterija i njihovih toksina, i tako ih izbaci iz organizma.

Iako antibiotici nisu "čaroban štapić", njihovo otkriče smatra se i dalje jednim od najvećih dostignuća u medicini dvadesetog veka, i možemo reći da su naš jak saveznik u borbi protiv bakterijskih bolesti.

Promo objava