(Foto: Magnific)

/11 /11

Za aktuelne sadržaje i vesti o roditeljstvu i trudnoći dodajte Ringeraju kao svoj omiljeni izvor na Google-u.

Postavi

Ovaj rutinski postupak deo je skrininga novorođenčadi – preventivnog pregleda kojim se proverava da li postoje određene urođene ili metaboličke bolesti koje se ne mogu uočiti samo na osnovu izgleda ili ponašanja bebe.

Većina beba neće imati nijednu od retkih bolesti, ali za one koje hoće, rano otkrivanje donosi ogromne prednosti. Upravo zato je ovaj pregled toliko značajan, cilj nije da se čeka da se pojave simptomi, već da se eventualni problem otkrije što ranije. Pravovremeno otkrivanje ovih oboljenja je bitno kako bi se na vreme uvela adekvatna terapija i kako bi bebe rasle i napredovale bez teških zdravstvenih posledica.

Sva deca rođena u Republici Srbiji prolaze neonatalni skrining, a krv za skrining se uzima u porodilištu.

Petog dana nakon rođenja, bebi se uzima svega nekoliko kapi krvi iz pete, a sam postupak naziva se Gatrijev test. 

Zašto baš peta?

Kod novorođenčadi je peta pogodno i bezbedno mesto za uzimanje male količine krvi. Koža pete se blago zaseca, a zatim se nekoliko kapi krvi nanosi na poseban filter papir, nakon čega se uzorak šalje na analizu.

Da li je postupak bolan za bebu?

Beba može kratko zaplakati zbog uboda i neprijatnosti, ali postupak traje veoma kratko. Iako je u pitanju vađenje krvi, bol je minimalan jer se krv ne vadi pomoću igle i ne uzimaju se velike količine, već samo nekoliko kapljica i to laganim prislanjanjem papirića na bebinu nogicu. Bebu utešite maženjem i hranjenjem, a jedna od preporučenih metoda je da beba sisa tokom procedure vađenja krvi.

Rezultati testiranja

Rezultati se dobijaju obično nakon 7 dana od uzimanja uzorka, a roditelji se pozivaju samo ukoliko je test pozitivan, ili ukoliko ga je potrebno ponoviti. Ako se ustanovi da problema nema, roditelje niko neće kontaktirati.  

Važno je znati: pozitivan rezultat skrininga ne znači automatski da beba ima određenu bolest. Ako rezultat pokaže odstupanje ili graničnu vrednost, rade se dodatne analize kako bi se potvrdilo ili isključilo postojanje bolesti kod deteta.

Bolesti i stanja za koje se sprovodi neonatalni skrining

Broj bolesti na koje se vrši skrining razlikuje se od zemlje do zemlje, a u Srbiji se sprovodi na 4 bolesti: fenilketonuriju, kongenitalni hipotiroidizam, cističnu fibrozu i spinalnu mišićnu atrofiju. Takođe, u brojnim porodilištima, novorođenoj deci se radi i skrining sluha.

Šta su kongenitalna hipotireoza i fenilketonurija

Kongenitalna hipotireoza je nedostatak hormona štitaste žlezde prisutan od rođenja. Javlja se kod jednog od 4000 novorođena deteta i smatra se najčešćim uzrokom mentalnog zaostajanja. Razvoj mozga kao i celokupni telesni razvoj deteta u potpunosti zavise od normalnog snabdevanja tiroidnim hromonima. Neonatalni skrining omogućava otkrivanje pre jasnih simptoma i pravovremeno započinjanje nadoknade levotiroksinom pod lekarskim nadzorom. Procena zavisi od uzrasta, simptoma, drugih bolesti i nalaza pregleda, pa je individualni medicinski kontekst važan.

Fenilketonurija (FKU) je retka, genetska bolest sa kojom se bebe rađaju a kod koje telo ne može da razgradi aminokiselinu fenilalanin, što dovodi do njenog nakupljanja i oštećenja mozga. Bitno je naučiti koju hranu treba izbegavati i šta deca mogu bezbedno da jedu. Ishrana za fenilketonuriju ograničava fenilalanin, aminokiselinu koja se nalazi u mnogim namirnicama koje sadrže proteine. 

Gatrijev test svakako ne bi trebalo preskakati, jer se na primer fenilketonurija ne može otkriti na drugi način, ili kada je beba starija, a to može uzrokovati mnogo ozbiljniji problem.