Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
Copyright 2008-2024
Danu media d.o.o. Beograd
Parotitis je najčešća manifestacija bolesti, a osim njega javljaju se i serozni meningitis, orhitis (zapaljenje testisa), encefalitis i dr.
Izazivač oboljenja je virus mumpsa, koji pripada porodici Paramyxovirusa (RNK virus). Čovek je jedini prirodni domaćin ove infekcije.
Epidemiología ove bolesti značajno je izmenjena uvođenjem obavezne vakcine, pa se epidemije mumpsa više skoro i ne javljaju, i godišnje se beleži veoma mali broj slučajeva obolevanja.
U nevakcinisanoj populaciji najviše obolevaju deca uzrasta od 5 do 9 godina. Oboljenje se javlja u hladnijim mesecima, od januara do maja. Infekcija se prenosi kapljilnim putem sa obolele osobe. Zaraznost traje od 5-7 dana pre pojave simptoma pa do 9 dana nakon pojave simptoma bolesti.
Mumps je veoma kontagiozna bolest čija inkubacija traje 18-21 dan. Do infekcije dolazi kada virus dospe na sluznicu resiriratornih puteva.
Parotitis je najčešća klinička manifestacija bolesti i javlja se skoro kod svih bolesnika. Bolest počinje posle kraćeg prodromalnog perioda, u toku koga se javljaju umereno povišena temperatura, malaksalost, glavobolja i gubitak apetita.
Mala deca se žale na bol u uhu. Potom se kod bolesnika razvija karakterističan otok parotidne žlezde sa jedne strane.
Otok je elastičan, nejasno ograničen, lako bolno osetljiv, "gura" usnu školjku napred i "skriva" ugao mandibule, a 2-3 dana kasnije pojavljuje se otok i sa druge strane lica. Otok se održava oko 3 dana. zatim se smanjuje, što je praćeno i padom temperature, kao i prestankom ostalih simptoma. Posle 7 dana povlače se svi znaci bolesti. U toku bolesti mogu biti zahvaćene i druge pljuvačne žiezde.
Serozni meningitis je druga po učestalosti manifestacija mumps infekcije, ali može biti i jedina njena manifestacija (kod približno 15% bolesnika), ili se javlja zajedno sa parotitisom (kod približno 50% bolesnika). Bolest počinje simptomima i znacima meningitisa, kao što su povišena temperatura, glavobolja, muka, povraćanje, uz ukočen vrat i pozitivne meningealne znake. Kod bolesnika sa parotititsom, meningealna simptomatologija se obično javlja oko 5. dana od početka bolesti. Nalaz u cerebrospinalnoj. tečnosti (CST) odgovara virusnom, seroznom meningitisu. Posle 7-10 dana simptomi i znaci meningitisa se povlače. Komplikacije u toku ovoga meningitisa su retke.
Orhitis se javlja kod 20-40% muškaraca posle puberteta, dok je kod dečaka izuzetno redak. Nastaje zbog replikacije mumps virusa u seminifernim tubulima a praćen je limfocitnom infiltracijom i edemom. Obično nastaje 7 dana posle parotitisa, mada, kao i meningitis, može nastati i kasnije, ili može biti jedina manifestacija mumps infekcije. Klinički se manifestu je izraženim otokom testisa i crvenilom kože skrotuma, uz jake bolove, Što je praćeno i povišenom temperaturom, mukom i glavoboljom (Febris testicularis). Bol i otok se povlače posle 7 dana. Kao posledica mumps infekcije može nastati sterlitiet kod muškaraca, mada se to retko dešava, čak i kod bilateralnih (obostranih) orhitisa.
Encefalitis u toku mumps infekcije je retka, ali veoma teška manifestacija bolesti. Može nastati u isto vreme kada parotitis, ili 1 do 2 nedelje kasnije (klasični postinfektivni encefalitis). Kliničke manifestacije bolesti su povišena temperatura, glavobolja i povraćanje, na šta se nadovezuju poremećaj svesti, generalizovane konvulzije, fokalni neurološki ispadi i dr. Oporavak od encefalitisa obično je kompletan, mada su moguće i sekvele, kao što su epilepsija, hidrocefalus i psihomotorna retardacija.
Druge manifestacije mumps infekcije su značajno ređe. Mogu nastati gluvoća, pankreatitis, tireoiditis, nefritis, artritis, mastitis, miokarditis, hepatitis i trombocitopeniia.
Dijagnoza parotitisa najčešće se postavlja na osnovu tipičnog kliničkog nalaza. Međutim, dijagnoza drugih manifestacija bolesti, naročito ako nisu praćene parotitisom, zahtevu laboratorijsku potvrdu.
Virus mumpsa se može dokazati serološkim metodama (najčešće ELISA testom), kojima se otkriva prisustvo antitela u IgM klasi, a posle 3-4 nedelje i IgG antitela. Ovi testovi se mogu raditi i u likvoru i tako dokazati etiologija meningitisa i encefalitisa.
Amilaze su povišene u krvi i urinu (kod parotitisa i pankreatitisa).
Treba uzeti u obzir parotitise druge virusne etiologije kao što su influenca A, parainfluenca, koksaki virusi i virus limfocitarnog horiorneningitisa.
Dolaze takođe u obzir i bakterijske infekcije, kao što je Staphylococcus aureus kod dijabetičara ili kod starih osoba sa slabijom higijenom usne duplje.
Od neinfektivnih uzročnika, treba misliti na tumore pljuvačnih žlezda, opstrukciju njihovih izvodnih kanala kamencima, sarkoidozu, Sjegrenov sindrom i dr. Pažljivim pregledom treba razlikovati parotitis od limfedenitisa vrata.
Terapija je simptomatska i sastoji se od mera koje će olakšati tegobe bolesnika i omogućiti adekvatnu hidrataciju i ishranu.
Kod bolesnika sa orhitisom preporučuju se ležanje, hladni oblozi, i analgetici, a kod naročito izraženog otoka testisa mogu se datii glikokortikoidi.
Kod infekcija mozga, neophodna je hospitalizacija uz primenu simptomatskih mera, kao kod drugih virusnih infekcija.
Primeniuje se živa atenuirana vakcina, najčešće u kombinaciji sa vakcinom protliv morbila i rubele (MMR vakcina).
Расположење у трудноћи.
пеперутка16
Да ли сте имали нагле промене расположења током трудноће?