Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Termin 12.12., odem na pregled (nećeš ti skoro, hajde kući)... i tako svaki dan do petka 21.12. Probudim se ja, bolovi kao menstrualni, spremim se za bolnicu i kod doktorke moje na zakazan pregled. Rekoh to je to, posle pregleda idem da se porađam.
Doktorka je savetovala strogo mirovanje, napolju se budila priroda, ja sam se radovala i vrištala u sebi istovremeno zbog straha od porođaja, a onda je usledila noć koju ću pamtiti dok sam živa.
Dan pred termin, imam kontrolu. Ležem na sto da mi odrade CTG, koji je proteklih dana bio skroz miran, kad ono pokazuje kontrakcije na 80. Reko bože, ja ništa ne osećam, da li ću znati da prepoznam da je krenulo? Šta ako bude kasno da stignem u Bolnicu? Ha ha ha (ironičan osmeh).
Zamislite, moje godine, sitne sam konstitucije, pa još blizanci. Samo sam rekla onako ne razmišljajući: "Šta ću sad"!
Ali Nora je bila visoko, pa sam morala pod kontrakcijama da je spuštam, i to me malo iscrpilo, Ali Nora je bila visoko, pa sam morala pod kontrakcijama da je spuštam, i to me malo iscrpilo, ali znam da uskoro stiže, i daaaa, posle nekoliko napona, stigla je moja čupavica, vidim joj glavu, i crnu kosicu, i ponovo osećam onu neopisivu ljubav, radost i sreću kao pre četiri godine, kada je 6.11. stigla moja Una!
Ujutru mi donose moju Jocu, moje savršenstvo, moju zjenicu oka, tako je savršena da ne mogu vjerovati da sam ja uspjela tako nešto roditi.
I poslije svega jedva čekam da rodim još jedno bebče nadam se već 2017.godine, ipak to iskustvo iz bolnice i pristup bolničkog osoblja puno znači.
Jedan napon, drugi napon, nema pomaka, ništa, kaže doktor, moraćemo da te secnemo, rade epizotomiju, i iz sledećeg napona izlazi moja devojčica, sva modra, ali odnose je i ne čujem da plače, u jednom trenutku me prošla jeza i sva ukočena čekam da zaplače, i čujem, plač! Ona je dobro, živa je!
Iz drugog napona bez epizotomije sam rodila moju drugu sreću, malu čupavu devojčicu koja odmah počinje da plače, tako malena a takav glas! Odmah mi je stavljaju na grudi, a ona me pogleda, pa zaplače, pa opet pogleda pa zaplače, srce moje malo, presrećna sam!
Odmah mi ga stavljaju na grudi, a veza koja nas je spajala ovih 9 meseci – pupčanik, je i dalje tu, još uvek neprekinut, pulsira jako pri svakom mom dodiru mog mališe, koji počinje da sisa i i koji me gleda. Direktno u oči, direktno u dušu. Ne postoje reči kojim bi taj trenutak spoznaje mogao da se opiše.
Рад.
пеперутка16
Када сте почели да радите након порођаја?
Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
