Prema trenutno važećim direktivama EU, praksa će se nastaviti najmanje do 2026. godine. Foto: Freepik

/11 /11

U noći između subote i nedelje, 26. oktobra, Srbija će ponovo preći na zimsko računanje vremena. Tačno u tri sata ujutro kazaljke će se pomeriti jedan sat unazad, na dva sata, čime ćemo dobiti dodatni sat sna i označiti povratak na standardno vreme (CET). Ova promena, koja tradicionalno donosi više dnevne svetlosti u jutarnjim satima, a raniji mrak popodne, ove godine će se dogoditi najranije u poslednjih jedanaest godina. Poslednji put sat smo pomerali na isti datum 2014. godine.

Praksa pomeranja sata nije novijeg datuma, potiče još iz Prvog svetskog rata. Prve su je uvele Nemačka i Austrougarska, čiji je deo tada bila i Hrvatska, s ciljem uštede energije. Nakon toga, praksa je više puta ukidana i ponovo uvodena na području bivše Jugoslavije, da bi se konačno ustalila 1983. godine. Uvođenjem jedinstvenih propisa na nivou Evropske unije 1996. godine, ceo je proces standardizovan, pa sve članice Unije, prelaze na letnje vreme poslednje nedelje u martu, a vraćaju se na zimsko poslednje nedelje u oktobru. Osnovna ideja bila je usklađivanje saobraćaja, komunikacija i poslovanja unutar rastućeg jedinstvenog tržišta.

Uprkos dugoj tradiciji, nezadovoljstvo pomeranjem sata dostiglo je vrhunac 2018. godine, kada je Evropska komisija sprovela javnu anketu u kojoj je učestvovalo čak 4,6 miliona građana EU. Rezultati su pokazli da se čak 84 odsto ispitanika izjasnilo za ukidanje ove prakse. Evropski parlament je 2019. godine izglasao da se sezonsko pomeranje sata ukine, uz plan da poslednja promena bude 2021. godine. Međutim, tada je sve stalo. Zemlje članice nisu uspele da se usaglase oko ključnog pitanja: da li trajno zadržati letnje ili zimsko vreme. Dok su neke zemlje poput Francuske i Poljske bile sklone trajnom letnjem vremenu, druge, kao što su Finska i Holandija, preferirale su zimsko.


Zbog izostanka dogovora i kasnijih globalnih kriza poput pandemije, odluka o ukidanju pomeranja sata gurnuta je u drugi plan i stavljena „na čekanje do daljnjeg“. Prema trenutno važećim direktivama EU, praksa će se nastaviti najmanje do 2026. godine. Postoji nada da bi se pitanje moglo ponovo otvoriti tokom poljskog predsedavanja Savetom EU 2025. godine, ali do tada građani Srbije mogu biti sigurni da će i dalje dva puta godišnje nameštati svoje satove. Dok se ne postigne konačan dogovor na nivou Unije, ritual „izgubljenog“ sata u proleće i „dobijenog“ sata u jesen ostaje neizbežan deo svakodnevice.

Dok Evropska unija odugovlači, mnoge države širom sveta odavno su odustale od ove prakse. Rusija je 2014. godine trajno prešla na zimsko vreme, dok je Turska dve godine kasnije odlučila da ostane na letnjem. Izvan Evrope, zemlje poput Kine, Indije i Japana davno su ukinule pomeranje sata. Slične odluke donele su i Brazil, Meksiko (uz izuzetak pograničnih područja sa SAD-om), Argentina, Urugvaj, kao i Iran, Jordan, Sirija i Azerbejdžan. Čak i unutar Evrope postoje izuzeci: Island i Belorusija ne pomeraju kazaljke, dok u Australiji neke savezne države primenjuju letnje vreme, a druge ne. Ovaj globalni trend napuštanja sezonskog pomeranja sata stavlja dodatni pritisak na Evropsku uniju da konačno donese odluku i okonča praksu koju mnogi stručnjaci i građani smatraju prevaziđenom.

Izvor: Nova.rs