/11 /11

Sve ove žene nisu mogle da rode decu prirodnim putem, pa su za cenu od oko 5.000 evra „kupile bebe“ na klinikama u Češkoj, Makedoniji, Grčkoj ili Španiji, a u poslednje vreme ovakve zahvate radi i nekoliko klinika u našoj zemlji.

Stručnjaci upozoravaju na potrebu donošenja pravilnika jer privatne klinike omogućavaju i ženama od 60 i više godina da zatrudne, što može biti opasno po njih, a nedostatak regulative omogućava i pojedine procedure koje su etički sporne.

Donacija embriona je dozvoljena novim Zakonom o biomedicinski potpomognutoj oplodnji, ali kako pravilnici još nisu doneti, ova proceduura se zvanično ne primenjuje u našoj zemlji. Donacija embriona bi podrazumevala da parovi koji su prošli vantelesnu oplodnju poklone nekom u zemlji ili inostranstvu embrione koji im nisu potrebni. U tu svrhu zamrzavanja embriona i polnih ćelija trebalo bi da bude otvorena banka u Kliničkom centru Srbije. Ipak, privatne klinike na crno trguju embrionima, i mimo etičkih standarda i pricipa dovode u problem i buduće trudnice, ali i njihovu decu.

RIZIČNE TRUDNOĆE

Prof. dr Snežana Rakić, načelnica porodilišta u GAK „Narodni front“, upozorava na čitavu seriju opasnosti.
- Imali smo slučajeva kod blizanačkih trudnoća gde su rađene donacije, gde je od dva blizanca jedan imao Daunov sindrom bez obzira što su podaci o donoru bili dobri. U malom broju slučajeva je kod ovakvih procedura rađena preimplantaciona genetika.

U svetskim centrima koji se bave starijim trudnicima i rade donaciju embriona, obavlja se i preimplantaciona genetika, odnosno nakon oplodnje se bira embrion koji ima najbolje genetske karakteristike, pa tako može da se odabere i pol deteta - objašnjava profesorka Rakić.

Prema njenim rečima, iako su ljudi koji se bave vantelesnom oplodnjom pomerili granice, ne preporučuje se da trudnice budu u starijoj dobi.
- Cena je oko 5.000 evra i za embrion i jajnu ćeliju, u svetu je u tu cenu uključena i preimplantaciona genetika. Ipak, donirani embrioni nisu biološka deca. Kada pogledate koje su komplikacije, tu su etički i humani kodeksi koji bi trebalo da uzmu glavnu reč - priča prof. Rakić, jedan od naših najboljih stručnjaka u ginekologiji.

ETIČKI KODEKSI

 Izvor „Blica“ iz klinike koja se bavi ovakvom trgovinom kaže da ne postoje kompletni podaci o embrionu, poput anamneze bolesti u porodici i slično i da to predstavlja veliki problem.
- Ukoliko bi se tom detetu nešto dogodilo u budućnosti u zdravstvenom smislu, roditelji ne bi mogli da kažu da li je u porodici neko bolovao od određenih bolesti koje se ne sreću svakodnevno, jer se uglavnom ne radi preimplantaciona genetika. Kako to nije regulisano, nisu doneti pravilnici posle donošenja zakona, pa nije isključeno da u nekoj budućnosti imamo srodničke veze, jer kada niko ne kontroliše gde idu embrioni i kome, velika je verovatnoća da će brat i sestra imati dete sa nizom deformiteta i retardacija. Trgovina embrionima je unosan posao pa etički kodeksi nekada izostaju jer majke u 60-im godinama vape za decom i nude šakom i kapom - objašnjava naš izvor.

Starije žene neretko tokom čitave trudnoće moraju da leže u bolnicama, a komplikacije koje se javljaju mogu biti opasne po život. Svega 14 odsto takvih trudnoća prođe bez komplikacija.

Prof. dr Snežana Rakić sa svojim kolegama je sprovela istraživanje koje je pokazalo da je u ovoj ustanovi u poslednjih šest godina 290 trudnica koje su ostale u drugom stanju uz pomoć vantelesne oplodnje (uključujući i donirane jajne ćelije i embrione) bilo starije od 45 godina. Samo 14 odsto njih uspelo je da trudnoću iznese do kraja bez komplikacija, dok ih je četiri odsto izgubilo bebe.

POROĐAJ U KLIMAKSU

- Te žene su ostale trudne u starijoj životnoj dobi, vantelesna oplodnja je rađena bez obzira na neuspele trudnoće, konizacije i miomiktomije (konizacija grlića materice je intervencija kojom se uklanja konus grlića materice kod premalignih promena i karcinoma, miomektomija je hirurška procedura kojom se uklanjaju miomi bez uklanjanja materice).

Neke od njih su bile u klimaksu, a mnoge imale i više od 10 vantelesnih oplodnji. Značajno raste broj takvih trudnoća, ali samo 14 odsto njih iznese trudnoću do kraja bez komplikacija - objašnjava prof. dr Rakić.

Prema njenim rečima, te trudnoće su komplikovane različitim stvarima, što od strane samog steriliteta i tehnike rada, hiperstimulacionog sindroma, hipertenzije, dijabetesa, pa do prevremenih porođaja i niskih gestacija (ta deca zahtevaju smeštanje u neonatalnu intezivnu negu).

- Rizik koji nose ovakve trudnoće je veliki. Zastoj u rastu je jedan od najvećih problema koji se javlja kod beba - kaže prof. dr Rakić i dodaje da su tu i trudnice koje su dolazile iz Atine, Skoplja, Praga, ali ima i naših žena koje su tamo išle kako bi uradile vantelesnu oplodnju.

Novi zakon

Zdravstveni osiguranici moći će da zamrzavaju svoje jajne ćelije o trošku države, da poklanjaju embrione posle vantelesne oplodnje kako u zemlji tako i u inostranstvu, ali i da ih uvoze, prema novom Zakonu o postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja. Dok pravilnici novog Zakona ne budu doneti, životi budućih mališana iz epruvete ostaće nekontrolisani.

Izvor: blic.rs