Ovakva dečja navika je normalna i sastavni je dio razvoja mališana u periodu od druge do pete godine. Foto: Freepik

/11 /11

Za aktuelne sadržaje i vesti o roditeljstvu i trudnoći dodajte Ringeraju kao svoj omiljeni izvor na Google-u.

Postavi

Mališani koji pričaju sami sa sobom razvijaju određene veštine, postižu mnogo bolje rezultate na testovima motoričkih sposobnosti u odnosu na ćutljivu decu, pokazali su rezultati istraživanja.

– Deca, dok su veoma mala, često pričaju sa sobom kad se igraju, gledaju televiziju i obavljaju druge dnevne aktivnosti – tvrdi Adam Vinsler, profesor psihologije.

Roditelji i učitelji neretko misle da je to čudno ili loše. Ali takvi “privatni” razgovori pozitivno deluju na razvoj mališana, a istovremeno roditeljima pružaju odličan uvid u njihov unutrašnji svet.

Ovakva dečja navika je normalna i sastavni je deo razvoja mališana u periodu od druge do pete godine. Čim počnu da praktikuju takvu vrstu razgovora, poboljšava se i njihova komunikacija sa spoljašnjim svetom.

Sigurno je lepo ispričati se i s prijateljem iz mašte

Vrlo je važno je da se detetu nikada zbog izmišljenog prijatelja ne rugate, ne prekoravate ga ili mu zabranjujete igru. Umesto toga, naglasite to kao izraz detetove mašte i kreativnosti.

Takođe, ne sudelujte sa detetom u toj igri tako da i vi  razgovarate s njim jer time dodatno zbunjujete dete. Shvatite ovu maštariju kao izraz kreativnosti i faze emocionalnog sazrevanja deteta i pustite da dete samo odluči kada će zamišljeni prijatelj zauvek otići, a vi budite aktivni promatrač. Većina dece preraste imaginarnog prijatelja do osme ili devete godine života, a neki i ranije.

Ako se zadrži nakon te dobi, postaju štetni jer otežavaju detetovo uključivanje u aktivnosti sa drugom decom ili dovode do odbacivanja od strane vršnjaka. To pak predstavlja rizik za emocionalne i komunikacijske poteškoće budući da dete kroz interakciju sa vršnjacima razvija socijalne i komunikacijske veštine.

Takođe, treba biti oprezan i potražiti stručnu pomoć ako dete ne pravi razliku između imaginarnog i stvarnog prijatelja ili počne poprimati osobnost imaginarnoga prijatelja, odnosno veruje da su zapravo ista osoba. Iz svega navedenog, očigledno je da je pojava imaginarnog prijatelja zapravo korisna i može biti zdrav način nošenja sa teškim ili /i intenzivnim osećajima i različitim interpersonalnim i intrapersonalnim pritiscima. 

Izvor: Novosti/Ringeraja.ba