/11 /11

U Porođajnim pričama smo već objavili nekoliko priča koje su zbog problema kroz koje su porodilje i bebe prolazile izazvale kod čitalaca reakcije sa osećajem teskobe, saosećanja i tuge. Porođaji se uglavnom završavaju uobičajenim tokom, ali nekada život priredi neočekivani obrt od kojeg zanemimo i ne znamo kako da se nosimo... Potrebno je jako mnogo snage da se krene u borbu sa ograničenjema koja će dete pratiti kroz život. Jedino što u tom trenutku pruža nadu je neograničenja i bezuslovna roditeljska ljubav. Ivavr je na Ringeraja forumu pronašla majke čija se deca suočavaju sa sličnim problemima.

Ukoliko ste trudni ili vas ovakvi događaji jako uznemiruju, preporučujemo vam da priču pročitate tek kada budete spremne za to.

Zavrsavajuci srednju medicinsku skolu, a zatim i medicinski fakultet, kao i odgajajuci svoje sestrice i sestricine, stekla sam i teorijsko i prakticno iskustvo u vezi odgoja beba.  Bila sam spremna na sve moguce situacije. Kao lekar uradila sam sve dabl,  tripl i ostale vama dobro poznate testove, isla sam i na 3D i 4D. I sve je bilo u redu.

A onda je dosao termin, pocele kontrakcije, otisla sam kod lekara polagano je sve teklo. Stavili su me na CTG, krenulo je polagano i nisam razmisljala o bolovima zato sto sam znala sta cu dobiti zauzvrat. Izbusili su mi vodenjak, ispregledjivali me svi lekari i sestre (ko god je prosao pored mene) da bi na kraju ustanovili da beba pati tokom kontrakcija i da moram na carski rez. Definitivno najtezi deo mi je bio lezanje na stolu sa kateterom cekajuci anesteziologa. No i to se zavrsilo, dosao je lekar rekao da je sve u redu, muz mi je poslao sliku naseg malenog decaka  i ja sam celu noc ne spavajuci ljubila bebinu sliku.

Ujutru sam se probudila,  odmah ustala da bi mi sto pre doneli bebu,  a onda je dosla sestra odvela me u sobu gde su me cekali muz, ginekolog i pedijatar i rekli da sa bebom postoji jedan problem.

U tom trenutku nisam vise nista cula, kao lekaru proslo mi je milion stvari kroz glavu, onda su doneli bebu raspovili je i pokazali mi da beba nema prstice na levoj ruci. Sok i nista vise, prva recenica u glavi mi je bila j. . . e me makazice. . . posto sam sve kupila ranije!!!

Dzaba svo moje znanje, svi moji pregledi i analize, sudbina se poigrala sa mnom, i iako je proslo tek desetak dana i iako mislim da sam se pomirila sa tim, tesko mi je i nece proci ta knedla u grlu nikada.

Kad god pogledam mog andjela ja pomislim kako ce proci u zivotu u ovoj zemlji gde se uvek vode tudji zivoti a ne svoji, i pitam se da li sam negde pogresila.