/11 /11

Pojedina istraživanja sprovedena na ovu temu otkrila su vezu između visokih očekivanja roditelja  od prvog deteta i relativnog uspeha u poređenju sa ostalima u porodici.

Imaju li roditelji zaista drugačija očekivanja od dece zasnovana na redosledu po kojem su došla na svet? Mnoga prvorođena dece će odgovoriti da imaju, a istraživanja su to delimično potvrdila. Evo šta je drugačije u vaspitanju prvog i drugog deteta.

Prvo dete kao zamorče

Možda zvuči ružno, ali većina roditelja kad dobiju prvo dete o roditeljstvu ne znaju gotovo ništa tako da je njihovo prvorođeno dete u stvari zamorče na kome se uče i izveštavaju svoje roditeljske sposobnosti.

Od trenutka kad prvi put uzmu bebu u svoje ruke roditelji počinju maštati o svojim nadanjima i očekivanjima u budućnosti. Kroz godine zajedničkog učenja i pogrešaka roditelji pokušavaju prevazići sve prepreke zajedno sa detetom, od vrtića, radnih navika, zadataka pa sve do upisa za fakultet.

Svaki taj korak je nešto novo i omogućava roditeljima da stupe na sasvim novu teritoriju. Tu dolaze kazne, zabrana korišćenja interneta i TV-a zbog loših ocena da bi roditelji na kraju shvatili da stroge kazne ne daju uvek bolje rezultate.

Jedno istraživanje koje je sprovedeno je pokazalo da majke svoju prvorođenu decu u većini slučajeva vide kao one koji će postići mnogo u životu.

Majke koje su učestvovale u ovim istraživanjima su davale informacije o uspesima svoje dece i po njihovim rečima u većini slučajeva prvorođeno dete je ono koje postiže bolje akademske rezultate i  to ne  procenama, već po “objektivnoj” proceni majke.

U čemu je kvaka? Istraživanja su potvrdila da su roditelji poprilično opušteniji kad je u pitanju vaspitavanje mlađe dece, a starija deca su u većina slučajeva ta na kojoj se lome koplja. Starija deca moraju poštovati više pravila, dozvoljeno im je manje gledanje televizora i manje nestašluka.

Roditelji su više uključeni u akademska dostignuća prvorođene dece i veća je verovatnoća da prvorođena deca dobijaju strožije kazne zbog popuštanja u školi i neispunjavanja svojih obaveza.

Većina ljudi svoju roditeljsku ulogu započinju kroz strogi lik zbog čega mlađa deca mogu biti poslušnija čak i ako se roditelji prema njemu ponašaju opuštenije.

Starija deca uspešnija, ali koja je cena?

Tačno je da se pokazalo da starija deca mogu biti uspešnija jer su roditelji prema njima bili strožiji, ali to znači da oni u odraslom životu mogu imati puno više psihičkih posledica i nerešenih poslova sa svojim roditeljima. Ovde se misli na to kako se starijoj deci puno češće propoveda, prestrogo ih se disciplinuje, previše ih se zaštićuje i od njih se očekuje da budu dobar uzor za braću i sestre.

Sve to u kasnijem životu može dovesti do posledica poput anksioznosti, opsesivno-kompulsivnog poremećaja i ljutnje.

Šta roditelji mogu uraditi?

Roditeljstvo je veoma težak posao, jedan od najtežih i najodgovornijih u životu bez obzira na način na koji vaspitavate svoje dete. Pronalaženje stila vaspitavanja koji najviše odgovara vašoj porodici je proces koji stalno treba da se razvija i tačno je da se menja sa svakim rođenim detetom. Razmislite o kaznama koje koristite sa svakim detetom i zapitajte se da li tretirate decu na isti način.

Ne možete promeniti redosled kojim ste rodili svoju decu, ali stil roditeljstva svakako možete.

Autor: Jelena Računica

Izvor: lifepressmagazin