/11 /11

- Ne moramo ni naglašavati da je vakcina sama po sebi najznačajnija mera zaštite. Poželjno je i korišćenje maski za lice, što u najvećoj meri važi za one koji su najviše izloženi - na zdravstvene radnike i oni koji dolaze u kontakt sa obolelima. Kada su kapljične infekcije u pitanju, veliki procenat obolelih zarazi se kontaktom, preko ruku ili predmeta.

Stoga, učestalo i temeljno pranje ruku može da prepolovi rizik – kaže Srđa Janković, imunolog Dečje klinike u Tiršovoj.

On dodaje i da je posebno važno pranje ruku nakon potencijalnog kontakta sa izvorima zaraze.

- Ne postoji zvanično vreme koje je "propisano" za pranje ruku, bitno ih je temeljno oprati kako bi se uklonili patogeni mikroorganizmi, ali presudnu ulogu ima učestalost higijenskih navika – navodi on.

Zbog epidemije malih boginja, infekcije su trenutno u žiži interesovanja, a kako bismo se zaštitili od njih potrebno je koristiti sve dostupne mere.

Virus malih boginja prenosi se kapljično, ali kapljice neretko završe na rukama, objašnjava doktor.

Međutim, kada je higijena uopšte u pitanju, ne valja ni preterivati, navodi dr Janković, jer previše čistoće može da stvori problem u organizmu, koji ima svoju određenu mikrofloru, odnosno bakterije koje nisu štetne, i kojima je tu "mesto". Začuđujuće neutemeljena navika među stanovništvom jeste pranje ruku nakon toaleta.

Pranje ruku je od izuzetne važnosti i kada nije "sezona" virusa. Osim respiratornih infekcija postoje i crevne, a one se u velikoj meri šire preko neopranih ruku nakon korišćenja toaleta.

- Pranjem ruku se čak i respiratorne infekcije manje prenose, a kamoli crevne – naglašava Janković.

Jedna od bolesti koje se prenose prenosi prljavim rukama jeste zarazna žutica, odnosno hepatitis tipa A, kao i salmoneloza i dizenterija, koje se na prvom mestu ovako prenose. Spisak bolesti koje se povezuju sa ovim načinom prenošenja se tu ne zaustavlja.

On još jednom ističe da bi i u higijeni trebalo da postoji mera, ali to nikako ne isključuje pranje ruku.

Izvor: blic.rs