Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
Copyright 2008-2024
Danu media d.o.o. Beograd
Uvek kada se sa svojim jednogodišnjim detetom nađem na igralištu, on samo gleda gde bi našao kamen da stavi u usta. Obožava da vuče mačke za rep, a često mu ni one ne ostaju dužne.
Ovakvi momenti sastavni su deo roditeljstva i pravi je izazov za svakog roditelja rešiti takve situacije, a ne biti grub i ne slomiti detetu duh. U ovom, vrlo delikatnom uzrastu, kada sve mogu da dohvate, a nisu svesni opasnosti, tradicionalna disciplina i metode poput tajm-auta ne daju efekat. Ali kako onda disciplinovati tako malo dete i koje su uopšte taktike discipline primerene kom uzrastu? Naravno da ne postoji univerzalna formula i naravno da je, to već i ptice na grani znaju, svako dete drugačije i drugačije reaguje na različite vaspitne metode.
U svakom slučaju, reč je o dugoročnom procesu, ali kada se tome posvetite, možete očekivati jedno pozitivno iskustvo koje će biti veoma korisno za vaše dete.
Rađanje discipline
Postavljanje granica, podsticanje dobrog i obeshrabrivanje neželjenog ponašanja mogu početi još dok je vaše dete beba, kažu eksperti. „Postoje stvar koje i male bebe mogu da nauče, kao što je da vas ne čupaju za kosu, recimo.” tvrdi Judith Myers-Walls, doktor nauka, profesor na katedri za dečji razvoj na Univerzitetu Purdue u Idijani.
S obzirom na to da male bebe imaju veoma slabo razumevanje govora, kratko pamćenje i vrlo teško mogu da održe pažnju, najbolje strategije koje možete da primeniti odnose se zapravo na kontrolu štete više nego na stvarno učenje lekcija. Skretanje pažnje (preusmeravanje sa potencijalno opasne aktivnosti na nešto drugo) i ignorisanje onda kada ne postoji opasnost su dve najbolje strategije. Ako, recimo, vašu četvoromesečnu bebu jako zabavlja da vas vuče za kosu, možete joj nežno skloniti ruku, poljubiti je i usmeriti na nešto drugo.
Što se tiče ignorisanja, nećete ignorisati nikakvu aktivnost koja za posledicu može imati bilo kakvu povredu, ali, ako vaše osmomesečno dete sedi u svojoj stolici za hranjenje i veselo baca ne pod borovnice iz svoje činije, imajte na umu da on to ne radi da bi vas iznervirao. On jednostavno uči kako da kontroliše ruke i počinje da shvata koncept uzroka i posledice. Koliko god da vas to ponašanje nervira, važno je da se ne uznemiravate i ne reagujete burno.
Deca od 8 do 12 meseci
Kada vaše dete počne da puzi, tamo oko osmog meseca, vreme je da počnete da razmišljate o postavljanju granica. Odjednom je sve – od utičnica, fioka, vece šolje – jedno veliko NE NE!
Dete u ovom uzrastu samo želi da istražuje (nema nikakvu predstavu o tome šta treba, a šta ne treba da radi), tako da ako ne želite da svašta dira, jednostavno to držite van njegovog domašaja i obezbedite uglove, utičnice, fioke adekvatnim zaštitama. I neka centralni prostor u sobi zauzmu stvari kojima želite da se igra. Eksperti kažu da je to najbolji način da svom detetu pomognete da se drži podalje od nevolje i povreda i bitno olakšava praćenje pravila.
Roditelji instinktivno, ili misleći da dete tako treba učiti, uporno po stotinu puta na dan sa ozbiljnim izrazom lica ponavljaju NE NEEE! Dete mlađe od godinu dana ne zna šta to znači i samo vidi da to ne znači „Volim te”. Ali ne razume pravo značenje reči. A osim toga nema potrebnu samokontrolu da sledi vaš zahtev.
Deca od godinu do dve
U ovom uzrastu se može reći da sposobnosti komunikacije vašeg deteta cvetaju, tako da je to dobar period da počnete da objašnjavate neka osnovna pravila. Ne stavljaj kamenje u usta. Ne vuci macu za rep. Samu reč ne sada već ima smisla koristiti, kada je situacija ozbiljna. U suprotnom, ako preterate, dete će se na nju jednostavno navići i neće je čuti.
Uz komunikacione, rastu i fizičke sposobnosti. Dete sada hoda i sigurno će biti oduševljeno ovim novim stepenom nezavisnosti. I ujedno frustrirano što ne može da uradi, pipne, dohvati sve što poželi.
Ovo je takođe i doba kada počinju tantrumi (jupi). Iako zahtevaju brzu reakciju mame i tate, tantrume treba da posmatrate kao deo odrastanja i emocionalni stres koji dete preživljava, a ne znak da treba da primenite strožije disciplinske metode, kao što je oduzimanje igračaka ili slanje deteta u sobu.
Kad tantrumi počnu, važno je da poznajete svoje dete. Neku decu smiruje skretanje pažnje na nešto drugo, neku decu smiruje zagrljaj. Ali ako tantrum potraje, nežno sklonite dete sa mesta događaja, objasnite mu šta se dešava (ne možemo da ostanemo u restoranu ako nastaviš da vrištiš) i sačekajte da se umiri.
Imajte na umu da frustracija koja potiče od nesposobnosti vašeg deteta da komunicira efikasno može dovesti i do ujedanja ili udaranja. Disciplina u takvim situacijama znači da treba brzo i jednostavnim jezikom da kažete detetu šta ne sme da radi i zašto i da ga odmah preusmerite na nešto drugo. Na primer, ako vas dete udara zato što ste ga prekinuli u igri da biste mu promenili pelenu, reći ćete: „Mi se ne tučemo jer to boli.” i daćete mu igračku kojom može da se igra dok mu menjate pelenu.
Deca od dve do tri godine
Većina dece negde u ovom uzrastu kreće u vrtić, što je dobro zbog socijalizacije, ali ujedno donosi i novi set problema u disciplini. Deljenje igračaka, vremena i pažnje je teško naučiti u ovom uzrastu.
Deca ovog uzrasta već razumeju jednostavne komande, empatiju i koncept uzroka i posledice, tako da ih možete koristiti kad disciplinujete. Ako vaše dete otme bojicu drugom detetu, reći ćete: „Mi ne otimamo stvari. Kad uzmemo Marku olovku, on se rastuži.” i onda mu date sličnu olovku kako bi se njom igrao. Najvažnije od svega je da se trudite da stvari što više pojednostavite i izbegavate duga i komplikovana objašnjenja.
Korišćenje tajm-auta
Ako ste pobornik korišćenja ove metode, onda treba da znate da je u uzrast od tri godine vreme kad možete da počnete da je koristite i to prateći jedno, jednostavno pravilo. Kada se dete ružno ponaša, dobija po jedan minut tajm-auta za svaku svoju godinu. Dakle, trogodišnjaka šaljete „u kaznu” na tri minuta, četvorogodišnjaka na četiri… Za to vreme, treba da sedi u sobi i sačeka da mu vi kažete da je vreme isteklo.
Naravno, svako dete je drugačije i nema tog metoda koji će uspeti svaki put. Ali vaša upornost da dete naučite granicama sigurno će dati rezultat.
Izvor: Zelena učionica