Hiperaktivnost se po statistikama znatno češće javlja kod dečaka ali je prisutna u znatnom broju i kod devojčica. Foto: Freepik

/11 /11

Za aktuelne sadržaje i vesti o roditeljstvu i trudnoći dodajte Ringeraju kao svoj omiljeni izvor na Google-u.

Postavi

Vreme polaska u školu kao i povratak u vrtiće je pravo vreme za podsećanje na temu hiperaktivnosti kod dece jer je potrebno objasniti pojmove, razgraničiti simptome ali i ponuditi rešenje ukoliko problem postoji. Najčešće roditelji sami traže savet kako bi se dete najbezbolnije adaptiralo na novu sredinu ili jednostavno vratilo u kolektiv bez velikih teškoća.

Vaše dete je stalno u pokretu? Ne može mirno da sedi u stolici? Neprestano ima potrebu za penjanjem, skakanjem ili trčanjem? Neumorno priča, upada drugima u reč i stalno vrti nešto u rukama? Pažnja mu leti s jedne na drugu stvar brzinom svetlosti, a usvajanje školskog gradiva mu baš ne ide od ruke? Ne zanemarujte ovakvo ponašanje jer postoji mogućnost da je vaš mališan hiperaktivan. Kako prepoznati hiperaktivno dete?

Kada govorimo o terminologiji, treba izdvojiti i ADHD što je definisano kao stanje deficita pažnje sa ili bez hiperaktivnosti i impulsivnosti, koje počinje u detinjstvu. U zavisnosti od pojavnog oblika poremećaja razlikuju se tri podtipa: ADHD nepažljiv tip, ADHD hiperaktivno-impulsivni tip i ADHD kombinovani tip koji je i najčešći.

Hiperaktivnost se po statistikama znatno češće javlja kod dečaka ali je prisutna u znatnom broju i kod devojčica.

Smetnje se kod dece koja imaju ovaj poremećaj javljaju u području percepcije, motorike, intelektualnih funkcija, emocija i socijalnih odnosa, mada ispoljavanje poremećaja varira u zavisnosti od uzrasta i razvojnog nivoa.

ADHD se češće javlja kod dece u gradskim sredinama u odnosu na seosku. Uzrok poremećaja ostaje nepoznat, mada se odgovornima smatraju razni oblici minimalnih cerebralnih oštećenja, pshosocijalni činioci i status porodice, kao i genetska predispozicija.

Siptomi hiperaktivnosti

Simptomi se pojavljuju pre sedme godine, a ponašanje deteta sa ovim poremećajem može zadati glavobolju roditeljima i vaspitačima u vrtiću, kao i učiteljima u školi pre nego što se sama dijagnoza postavi.

Znaci i simptomi poremećaja pažnje uključuju nemogućnost usresređenosti na gradivo koje se predaje u školi, brojne greške u rešavanju postavljenih zadataka, dete izgleda kao da vas ne sluša kad mu se obraćate, ima problema sa usvajanjem vaših uputstava i instrukcija kako rešiti određeni zadatak, ima poteškoće u organizaciji zadataka i aktivnosti, izbegava zadatake koji zahtevaju mentalni napor u školi i kod kuće, često gubi svoj školski pribor, zaboravno je i lako mu se odvuče pažnja.

Znakovi i simptomi hiperaktivnog i impulsivnog ponašanja mogu uključivati snažno suprotstavljanje postavljenim zadacima, često napuštanje svog mesta u razredu ili u drugim situacijama kada se od njega očekuje da mirno sedi, često je fizički aktivno u situacijama koje zahtevaju da bude smireno. U tinejdžerskim godinama oseća stalni unutrašnji nemir, preterano govori, u igri ili školi ima poteškoće da sačeka svoj red, često prekida drugu decu ili odrasle u igri ili razgovoru.

Od kognitivnih indikatora ADHD-a registruje se kratkotrajna, neselektivna i lako distraktibilna pažnja – što znači da detetu odvlači pažnju svaka sporedna stvar, slika, zvuk. Koncentracija pažnje na jednu aktivnost je varijabilna – kreće se u rasponu od 20 min u tkz. „dobrim danima”, do najviše pet minuta u „lošim danima”. Mišljenje im je dezorganizovano. Govor se sporije razvija od očekivanog. Rečnik im je siromašan, prisutan je agramatizam, izražavaju se u skraćenicama. Ovakvo skraćeno izražavanje postalo je sleng i opšta karakteristika usmenog i pisanog govora današnjih tinejdžera, što je naročito podržano digitalnim medijima.

Lekovi kao izbor

Ne postoje testovi kojima se potvrđuje ovo stanje, hiperaktivno dete. Uglavnom se radi procena na osnovu upitnika o ponašanju deteta i kliničkog ispitivanja. U proceni mogu učestvovati: pedijatar, psiholog, psihijatar i neuropsiholog. Najbrži i najjednostavniji način da se ublaže simptomi ADHD, kao što su nedostatak radne memorije i hiperaktivnost, jesu lekovi. Međutim, po mnogim stručnjacima, ovo ne bi trebalo da bude prvo rešenje. Primenu lekova treba uzeti u obzir veoma pažljivo i jedino uz konsultaciju sa pedijatrom, zbog neželjenih dejstava koje mogu da izazovu smanjen apetit, nesanicu, nervozu, uznemirenost, glavobolje…

Terapijska sredstva koja se u ovom cilju koriste su medikamenti, dijetetske intervencije, tehnike modelovanja ponašanja kao i integrativne metode u koje se ubraja i homeopatija.

Homeopatski tretman ADHD-a se razlikuje od konvencionalnog farmakoterapijskog u tri bitne tačke: homeopatski tretman stimuliše organizam na samouravnotežavanje, poboljšavajući opšte mentalno-emotivne sposobnosti deteta, nema sporedne štetne efekte i ne razvija dugoročnu zavisnost.

Kindinorm samostalno ili u kombinaciji sa drugom terapijom i metodama može biti rešenje za hiperaktivno dete

Kindinorm je kompleksni homeopatski lek namenjen za olašanje tegoba poremećaja ponašanja. Odabrane komponente prirodnog, biljnog i mineralnog sastava, na bezbedan način omogućavaju da se ovaj poremećaj prevaziđe kod dece u svim životnim dobima.

Ovaj lek:

• Održava koncentraciju i pažnju kod dece
• Rešava poremećaj sna
• Nervozu, iritiranost, uznemirenost
• Poteškoće sa učenjem
• Stanje opšte slabosti

Promo objava