|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (04.09.-08.09.2019.) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Leptiric123: Moja porođajna priča

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 27.1.2014
Mislim da mi nikada u životu srce nije jače lupalo nego kada mi je babica spustila moju malu anđelčicu na grudi. Bila je to najlepša beba koju sam ikada videla, bila sam srećna što je rođena živa i zdrava...Od tog trenutka saznala sam zašto postojim, saznala sam za koga živim, tog trenutka shvatila sam da je ona ceo moj svet, tako mala, a toliko je volim.

image
/11




DETALJI
 
Ringerajin korisnik: Leptiric123
 
Datum26.07.2013.

 

Tip porođaja: prirodan porodjaj sa epiduralom
  
Broj dana u porodilištu: 4 
  
Porodilište: GAK Narodni Front Beograd

Ocena porodilišta: 4
 
Komentar ocene: nemam zamerki ali uvek moze bolje, 5 zaslužuje babica - glavna sestra porodilišta
 


PRIČA O MOM POROĐAJU


Sve je počelo nekoliko dana pre, kada su mi zbog kontrakcija koje je CTG očitavao rekli da 25. ostajem u porodilištu ako se do tad ne porodim. Tako je i bilo, 25. ujutru primljena sam u prodilište, urađen mi je pregled nisam počela da se otvaram, vodenjak ceo a kontrakcije su tu. Inače kontrakcije koje je CTG očitavao ja apsolutno nisam osećala, što je bio najveći razlog mog ostanka u porodilištu. Ležala sam i čekala, u ponoć sam dobila čuvenu-ozloglašenu vaginaletu. Legla sam da dremnem malo. Posle samo sat vremena osetila sam nenormalan bol kao udarac u prepone i tako je počelo, prvo na pola sata, pa dvadeset minuta, pa deset i na kraju nije bilo razmaka između kontrakcija, bile su užasno bolne ali trpela sam, šta ću tu sam gde sam...celu noć sam šetala do sale, ctg, tuširanje da ublažim bol, pa nazad u krevet, tako sam dočekala jutro ne otvorivši se ni malo a bol je bila sve jača i jača. Na prvom pregledu ujutru optimistična doktorka me je pregledala i malo probala ručno da pomogne mom otvaranju rekavši: "Sad će to da krene malo sam pomogla"...to "sad" sam čekala i čekala. Zamislila sam da se porađam bez epidurala, jer šta je to za mene, preživeću nisam ni prva ni poslednja, nije to strašno...na kraju prišla mi je babica i pitala: "Jel ti još uvek maštaš kako ćeš da se porodiš bez epidurala?" Na šta sam joj odgovorila da hoću ako je bol koju trenutno osećam ista kao bol na porođaju, vrlo brzo razuverila me je i pristala sam na epidural ( posle sam želela jedan i kući da ponesem kad hoću da odmorim). Potpisala sam papire i čekala, opet šetkanje od sobe do sale, ctg, pregled i nazad...ali ništa ja se ne otvaram ni malo, a prošlo je skoro 12 sati od kad sam dobila vaginaletu.

Konačno oko 11.30h probili su mi vodenjak kako bih ušla u salu i dobila epidural (do tada u glavi sam smišljala načine kako da pobegnem da uhvatim nekog dr da mi radi carski rez samo da se sve završi). Kada sam primila epidural sve je bilo mnooooogooo lepše, tek tada u sali shvatila sam da je trenutak kada ću ugledati mog malog anđela blizu. Pokušavala sam da se setim svih reči babice iz škole za trudnice, da primenim sve tehnike disanja, da shvatim kada je napon...sve to jako mi je pomoglo do primanja epidurala ali najviše na samom porođaju.

Kroz glavu mi je prolazilo sve što sam tu noć videla i čula u porodilištu dok sam bila na pregledima, bilo je puno lepih ali na žalost i onih ružnih stvari, o kojima niko ne želi da misli...bila sam uplašena, nije mi više bilo bitno kako ću ja proći, da li ću biti dobro, samo sam želela da moja beba bude dobro, mislim da sam skoro oslepela gledajući u monitor CTG-a i otkucaje bebinog srca. 

Prolazili su minuti, sati, priključili su mi indukciju...oko mog "boksa" su pronosili bebe, čuli su se aplauzi, plač beba, a ja...nisam se otvarala i dalje, čak su mi se u jednom trenutku smanjile kontrakcije kad su pojačali indukciju. Oko 17.30 ja sam bila otvorena samo četiri prsta...počelo je da se šuška da ću morati na carski rez, ne znam dal sam bila srećna što se bliži kraj tim mukama ili uplašena. U celoj toj zbrci ja počinjem da osećam kako beba gura glavicom na dole, tačno osećam kada krene i okrene se, kažem babici, ona potvrđuje da su to naponi, vrlo brzo bila sam potpuno otvorena i tu kreće jurnjava, zove se doktor, drugi pripomaže, babice najdivnije na svetu su pored mene, seku me, ne sećam se koliko je tačno napona bilo, ali mislim da je 3-4...plašila sam se da nešto ne pogrešim, samo sam želela da beba što pre izađe, krenule su mi suze, bol nisam ni osećala, to je bio strah za to malo biće koje je ceo moj svet...onda sam začula aplauz svi su se nasmejali i čestitali, babica je držala najdivnije biće na svetu, pokušala sam da ustanem da je što pre vidim, čula sam plač i bila najsrećnija i najponosnija žena na svetu. Pitali su me da potvrdim pol, odneli je na merenje i vrlo brzo vratili meni. 

Mislim da mi nikada u životu srce nije jače lupalo nego kada mi je babica spustila moju malu anđelčicu na grudi. Bila je to najlepša beba koju sam ikada videla, bila sam srećna što je rođena živa i zdrava...Od tog trenutka saznala sam zašto postojim, saznala sam za koga živim, tog trenutka shvatila sam da je ona ceo moj svet, tako mala, a toliko je volim. Od tog dana sve je drugačije, svako jutro počinje sa osmehom i svaki dan se tako završava. Bio je to istovremno najstrašniji i definitivno najlepši dan u mom životu, sve bih ponovila zbog nje...zbog moje devojčice, moje anđelčice.

 

Želite da nam pošaljete svoju porođajnu priču?
Pročitajte kako - na forumu Porođajne priče!
Krvarenje u prvom tromesečju trudnoće
Krvarenje u prvom tromesečju trudnoće je znak da postoji mogući problem.
10
Dobijanje na težini po nedeljama trudnoće
Koliko je preporučljivo ugojiti se u trudnoći i zbog čega kilogrami tako naglo rastu?
9
Za moju tek rođenu, preminulu devojčicu
Tužna, pretužna priča majke kojoj je beba preminula u stomaku! Ujedno i apel svim roditeljima da prihvate sve neprospava...
8
Rh faktor - rizik za majku i dete
Ukoliko u krvi imate Rezus protein onda ste Rh pozitivni (+), kao i većina ljudi, a ako ga nema onda ste Rh negativni (-...
6


Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:




image
Maraj
Onda sam čula za Fitolat. Stvarno mi je pomogao!
Ja sam krenula da ga koristim oko mesec dana nakon porođaja. Do tad sam bila uporna u nameri da dojim, ali grudi kao kamen tvrde, mleko jedva da nadolazi. Onda sam čula za Fitolat. Stvarno mi je pomogao, mleka jesam imala više. Uspostavila se prirodna laktacija, tako da sam ukupno dojila 20 meseci. Što se moje bebe tiče, ona je mogla i dalje. I dalje sam imala mleka.  Više >>
image

Kroasan torta
Kuvar: medamisko
Kremasta

Anketa

Ime za princezu
Marta 33

Koje ime je najlepše? :)

Sara (12%)

Lana (7%)

Helena (16%)

Iskra (24%)

Nađa (22%)

Darija (18%)


Ukupan broj glasova: 67

Hvala za glasove. Glasao/la si za sve aktuelne ankete. Izradi svoju anketu!

Oznake

Click Here