/11 /11

Čak i među braćom i sestrama koji se besprekorno slažu uvek se nađe neki razlog za svađu koja iz verbalnog obračuna lako prerasta u tuču jer su deca impulsivnija od odraslih i nemaju razvijenu moć samokontrole.


Kada se umešati

Što je razlika u godinama među decom manja, to je svađa izvesnija jer ona, zbog sličnih interesovanja i potreba, provode više vremena zajedno. Kada je razlika u godinama nešto veća, naročito ako svako dete nema svoju sobu, svađe izbijaju zbog teritorije. Školarac bi da uči, mlađi brat mu smeta, i eto problema.

Kako da se roditelji postave, da li da ih puste da problem reše sami ili da se umešaju, pitali smo Aleksandru Jovanović Mađar, porodičnog edukatora.

– Univerzalan odgovor na ova pitanja ne postoji, ali roditelji, generalno, ne bi trebalo da se mešaju dok im se ne učini da će svađa prerasti u tuču. Kada se roditelji previše mešaju, deca očekuju da će imati arbitra za svaki pa i najmanji sukob i neće naučiti da sama rešavaju probleme. Opet, postoji opasnost da roditelj stane na stranu jednog deteta, što nije dobro za ono drugo – kaže naša sagovornica.


Tehnika dve stolice

Kada procene da će svađa prerasti u tuču, roditeljima se preporučuje tehnika dve stolice, to jest razdvajanje dece u dva suprotna ćoška sobe.

– Prvo ih umirite, a onda zahtevajte da jedno drugom kažu nešto lepo. Najbitnije je da ih fizički razdvojite i da ne stajete ni na čiju stranu, a dotle će ih bes i ljutnja proći – kaže Aleksandra Jovanović Mađar.


Vikanje nije rešenje

Bilo da je reč o odnosima s braćom i sestrama ili drugom decom, deca su naročito svadljiva u uzrastu od osam do 10 godina.

– Roditelji baš u tom uzrastu treba da ih poduče tehnikama protiv svađe. To znači da dete sve treba da izgovara mirnim glasom i da svoja osećanja izazvana tuđim ponašanjem izrazi rečima. Problem će lakše rešiti ako kaže „ljut sam“, „uvređen sam“, „uplašen sam“ nego vikanjem. Kad shvate da na taj način mogu da reše većinu problema, izbegavaće beskorisne svađe – objašnjava Jovanović Mađar.

 
Dvogodišnjaci umeju i da grizu

Sasvim mala deca, kaže Aleksandra Jovanović Mađar, svoju samostalnost često iskazuju provokativnim i agresivnim ponašanjem. Dvogodišnjaci ne umeju rečima da iskažu svoje neslaganje, nezadovoljstvo i bes, pa zato grizu i štipaju.

U tim slučajevima roditelji moraju fizički da razdvoje decu. Batine su kontraproduktivne jer će one samo podstaći nasilno ponašanje.

U ovom periodu je snažna imitativna funkcija mozga, pa deca imitiraju postupke drugih. Tako neka deca, koja ranije nisu grizla i udarala drugu, počinju to da rade jer su videla od drugara. U ovom uzrastu ne postoji razvijena svest o posledicama postupaka, pa je kažnjavanje besmisleno. Razdvajanje dece i skretanje pažnje na druge stvari dve su osnovne strategije koje mogu da budu roditeljima od koristi u rešavanju sukoba u ovoj dobi.


 
Tri pravila za mir u kući

• Stavite deci do znanja da ne tolerišete vikanje, zadirkivanje i uvrede 
• Pohvalite ih kada pokažu razumevanje i toleranciju prema drugima 
• Lični primer je najbolji vaspitni metod. Ako ni vi ne vičete, neće ni vaša deca

Izvor: blic.rs