Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
Copyright 2008-2025
Danu media d.o.o. Beograd
Mnogo je važnije da DECA imaju šta da ZAPAMTE
Uredništvo portala Ringeraja.rs, 10.10.2022
Ali gde su deca? Čujem, ima raznih dečjih kampova… i sve se plaća. U moje vreme, toga nije bilo, nego kad smo mali, spakuju nas kod babe, pa kod tetke, ujne… samo da tamo postoji neko dete, neko društvo. Ja sam imala drugaricu koja je živela u kući odmah pored babine.
|
Kad smo mali, spakuju nas kod babe, pa kod tetke, ujne… samo da tamo postoji neko dete, neko društvo. Foto: Freepik.com
/11
Počeo raspust. Nema više graje, cike, vike, dozivanja…ispred škole, preko puta mog prozora. To je jedina buka koja mi ne smeta, jer znači život, detinjstvo, nevinost, mladalačku neartikulisanost… a to je sve lepo. Ali gde su deca? Čujem, ima raznih dečjih kampova… i sve se plaća.
U moje vreme, toga nije bilo, nego kad smo mali, spakuju nas kod babe, pa kod tetke, ujne… samo da tamo postoji neko dete, neko društvo. Ja sam imala drugaricu koja je živela u kući odmah pored babine. Male, gradske kuće sa kapijom i dvorištem, onda nekoliko stepenika i u njenom i u babinom dvorištu rasle su kajsija, šljiva i dve jabuke, ali i raznobojne ruže, lepe, kate, dalije… Nas dve bismo sortirale opale latice i u debelom ‘ladu spremale ručak po ceo dan.
PROČITAJ JOŠ: 5 stvari koje deca uvek pamte o roditeljima
Posude koje su glumile šerpe i lonce, bile su konzerve od paštete i poneka malo veća, a varjače – štapići od sladoleda. Sa malo vode zamešamo zemlju i onda od blata pravimo kuglice koje su nekada bile ćufte, a nekada kolači koje smo ukrašavale laticama. Ruke prljave, zavuče se blato ispod noktiju, ali se to sve lepo opere starom četkicom za zube koja je tome i služila. Onda zovemo babu da joj pokažemo, da je poslužimo i da nas malo hvali. Morala je da glumi oduševljenje, da nam se obraća kao da je stvarno došla u goste, i da kaobajagi proba.
Kad završimo sa ručkom, odemo kod moje drugarice. Stara kuća sa debelim zidovima, dnevna soba u polumraku da bude prijatno. Poređamo lutke na krevet i onda se pravimo pametne. Ja kao izigravam učiteljicu i držim neko predavanje, ali mnogo je bitnije što ih svaki čas opominjem “sedi lepo, ne krivi se”, “ponovi sad šta sam rekla”, “deco, ovo je jako važno”… Mislim da su lutke imale najviše časova muzičkog, jer smo ih učile neku novu pesmicu. Posle nas njen tata odvede na sladoled – jedna kugla u malom kornetu. Meni vanila.
Povremeno, posle doručka, deda donese dopisnice “da se javimo mami i tati”. Na razglednici ne može mnogo toga da stane, pismo je preopširno, a dopisnica taman. U dve rečenice napišem kako nam je lepo, kako se igramo po ceo dan i gotovo. Ostatak, dopiše deda.
PROČITAJ JOŠ: Nemoguće je dati previše ljubavi svom detetu!
Onda, na nekoliko dana idem kod tetke, najmlađe sestre moje mame. Imala je u spavaćoj sobi lutku koje se tada zvala “italijanska” ili “spavaća lutka”. Služila je kao ukras na krevetu u spavaćoj sobi. Velika, sa uštirkanom punđom, u krinolini punoj sintetičke čipke koja se nameštala u pun krug kada lutka sedi. Zauzimala je trećinu kreveta. Znala sam da ležim pored nje satima i da je gledam. Imala je i prave trepavice, pa kad legne – ona žmuri. Lutka – devojka. Koje čudo “tehnike”.
Onda, na nekoliko dana idem kod tetke, najmlađe sestre moje mame. Imala je u spavaćoj sobi lutku koje se tada zvala “italijanska” ili “spavaća lutka”. Služila je kao ukras na krevetu u spavaćoj sobi. Velika, sa uštirkanom punđom, u krinolini punoj sintetičke čipke koja se nameštala u pun krug kada lutka sedi. Zauzimala je trećinu kreveta. Znala sam da ležim pored nje satima i da je gledam. Imala je i prave trepavice, pa kad legne – ona žmuri. Lutka – devojka. Koje čudo “tehnike”.
Sama činjenica da sve to pamtim, dovoljno govori o tome koliko je bilo lepo.
Deca mojih prijatelja su ovih dana u nekom od kampova na planini, jezeru… kažu – važno je da je sve organizovano.
Mnogo je važnije da imaju šta da zapamte.
Sva ta sećanja tako lepo legnu na dušu.
Naročito vikendom.
Autor: Gorica Nešović
Izvor: AllMe
Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:
15 minuta muka
Mi smo imali sreće, našeg švrću je srela mama drugara iz vrtića (večno joj hvala!). Neko drugi nije/neće imati sreće.
4
Mi smo imali sreće, našeg švrću je srela mama drugara iz vrtića (večno joj hvala!). Neko drugi nije/neće imati sreće.
4
Zbog čega mališani nekada kradu
Mlađa deca imaju poteškoće sa samokontrolom. Ako dete želi da uzme nešto, ono to i uradi, iako zna da to nije uredu...
3
3
Decu prerano odvajamo od mame
Više vremena trošimo na treninge, jezike, tečajeve i poduke nego na grljenje i poljupce.3
Više vremena trošimo na treninge, jezike, tečajeve i poduke nego na grljenje i poljupce.
3
Dete mora da se pelcuje frustracijama dok ...
Kako odrasta, ti pomalo kreneš da ga frustriraš, pomalo mu nešto ne daš.3
Kako odrasta, ti pomalo kreneš da ga frustriraš, pomalo mu nešto ne daš.
3
