|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (26.04 -30.04.2021) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Nisam išla u vrtić: Mene je životu naučila baba

Nada Veljković, 4.6.2019
Učila me je svemu. Kuvale smo jela, a kada je mesila kolače, davala mi je da razvlačim testo, da se igram brašnom, i da oponašam ono što ona radi
Ključne reči:

image
/11


 

Sve više je modernih vrtića i škola koje deci nude povratak prirodi i “pravim vrednostima“ – drvene igračke, obaveznu muziku i muzičke instrumente, fizičku aktivnost, razvijanje mašte… Nude inteligentne načine provođenja vremena za decu koja (bi trebalo da) su neiscrpan izvor mašte, ideja i inspiracije.
Ove institucije su, na neki način, odgovor na situaciju kada današnja deca umesto lopte u rukama imaju mobilne telefone, umesto da skaču i preskaču – sede za računarima, umesto da smišljaju i prave, pasivno gledaju i slušaju.
Sve aktivnosti koje se praktikuju u tim vrtićima i školama podsećaju me na ono što me je nekad učila moja baba. Za mog brata, moju sestru i mene ona nikad nije bila baka, jer smo bake zamišljali kao negovane i tihe starije dame. Ona je bila stamena, stroga, bistra i oštrog jezika. Prava – baba.
Potpisivala se prstom, jer nije znala da čita i piše, ali je znala da broji i računa, jer tako nikad nisu mogli da je prevare kada je kupovala u prodavnici ili na pijaci, ili kada je prodavala soda – vodu.
Učila me je svemu. Kuvale smo jela, a kada je mesila kolače, davala mi je da razvlačim testo, da se igram brašnom, i da oponašam ono što ona radi. Tada je to bila samo igra, a sada shvatam da me je od malih nogu učila samostalnosti, što je „zapovest broj jedan“ velikog pedagoga Marije Montesori.
Hranile smo kokoške, pse i mačke, koje je čuvala. Tako sam od malena naučila da volim životinje.
Stalno bismo bile u dvorištu, ili pešačile do vinograda, i tada sam već shvatala koliko je priroda važna za čoveka. Išla je sporo, nogu pred nogu, jer nije mogla brže, ali to nije bilo bitno, jer nigde nismo žurile, i na kraju krajeva – najbitnije je bilo stići.
Nisam imala puno igračaka, a tada sam želela samo jedno – drvenog konja. Sad mi je smešno kada se setim sa kojim smo žarom maštale da ćemo napraviti tog konja.  Nedavno sam čitala kako je važno da dete ne bude „zatrpano“ igračkama, i da se maštom dodaju elementi koji nedostaju, jer se upravo tada aktiviraju misaoni procesi i razvija kreativnost.
Igrale smo domine, “Mice” i “Ne ljuti se čoveče”. Učila me je da se ne ljutim kad gubim, da moram da razmislim dobro o nekoliko sledećih poteza i da uvek možemo da odigramo opet ako izgubim. Vodila me je u crkvu još davno, kada nije bilo „in“ biti vernik, i tamo smo palile sveće i prisećale se onih koji su “na nebu”.
Sada često nailazim na vesti da najveći IT – jevci izdvajaju značajne svote kako bi slali svoju decu da uče u školama u prirodi, gde nema savremenih tehnoloških pomagala. Glavni razlog je što takve škole decu uče veštinama inovativnog razmišljanja kakve mnogi poslodavci zahtevaju. Učenicima koji su “odrasli na tehnologiji” često manjka sposobnost šireg razmišljanja i rešavanja problema. O tome svedoče i globalni izveštaji i istraživanja, koji kažu da oni obrazovni sistemi koji su mnogo uložili u kompjutersku opremu “nisu doživeli nikakvo posebno poboljšanje” u rezultatima PISA testova iz čitanja, matematike i nauke.
Svako dete bi trebalo da ima jednu ovakvu babu, koja ume da zabavi i nauči, i koju ipak ne može da zameni nijedan vrtić.

Sve više je modernih vrtića i škola koje deci nude povratak prirodi i “pravim vrednostima“ – drvene igračke, obaveznu muziku i muzičke instrumente, fizičku aktivnost, razvijanje mašte…

Nude inteligentne načine provođenja vremena za decu koja (bi trebalo da) su neiscrpan izvor mašte, ideja i inspiracije.
Ove institucije su, na neki način, odgovor na situaciju kada današnja deca umesto lopte u rukama imaju mobilne telefone, umesto da skaču i preskaču – sede za računarima, umesto da smišljaju i prave, pasivno gledaju i slušaju.

 

Sve aktivnosti koje se praktikuju u tim vrtićima i školama podsećaju me na ono što me je nekad učila moja baba. Za mog brata, moju sestru i mene ona nikad nije bila baka, jer smo bake zamišljali kao negovane i tihe starije dame. Ona je bila stamena, stroga, bistra i oštrog jezika. Prava – baba.

 

Potpisivala se prstom, jer nije znala da čita i piše, ali je znala da broji i računa, jer tako nikad nisu mogli da je prevare kada je kupovala u prodavnici ili na pijaci, ili kada je prodavala soda – vodu.

Učila me je svemu. Kuvale smo jela, a kada je mesila kolače, davala mi je da razvlačim testo, da se igram brašnom, i da oponašam ono što ona radi. Tada je to bila samo igra, a sada shvatam da me je od malih nogu učila samostalnosti, što je „zapovest broj jedan“ velikog pedagoga Marije Montesori.
Hranile smo kokoške, pse i mačke, koje je čuvala. Tako sam od malena naučila da volim životinje.

 

Stalno bismo bile u dvorištu, ili pešačile do vinograda, i tada sam već shvatala koliko je priroda važna za čoveka. Išla je sporo, nogu pred nogu, jer nije mogla brže, ali to nije bilo bitno, jer nigde nismo žurile, i na kraju krajeva – najbitnije je bilo stići.

 

Nisam imala puno igračaka, a tada sam želela samo jedno – drvenog konja. Sad mi je smešno kada se setim sa kojim smo žarom maštale da ćemo napraviti tog konja.  Nedavno sam čitala kako je važno da dete ne bude „zatrpano“ igračkama, i da se maštom dodaju elementi koji nedostaju, jer se upravo tada aktiviraju misaoni procesi i razvija kreativnost.

 

Igrale smo domine, “Mice” i “Ne ljuti se čoveče”. Učila me je da se ne ljutim kad gubim, da moram da razmislim dobro o nekoliko sledećih poteza i da uvek možemo da odigramo opet ako izgubim. Vodila me je u crkvu još davno, kada nije bilo „in“ biti vernik, i tamo smo palile sveće i prisećale se onih koji su “na nebu”.

 

Sada često nailazim na vesti da najveći IT – jevci izdvajaju značajne svote kako bi slali svoju decu da uče u školama u prirodi, gde nema savremenih tehnoloških pomagala. Glavni razlog je što takve škole decu uče veštinama inovativnog razmišljanja kakve mnogi poslodavci zahtevaju.

 

Učenicima koji su “odrasli na tehnologiji” često manjka sposobnost šireg razmišljanja i rešavanja problema. O tome svedoče i globalni izveštaji i istraživanja, koji kažu da oni obrazovni sistemi koji su mnogo uložili u kompjutersku opremu “nisu doživeli nikakvo posebno poboljšanje” u rezultatima PISA testova iz čitanja, matematike i nauke.

 

Svako dete bi trebalo da ima jednu ovakvu babu, koja ume da zabavi i nauči, i koju ipak ne može da zameni nijedan vrtić.

 

Izvor: pozitivanstav.com

 

Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:

Moje dete ima vaške!
Kada se spomenu vaške svi prevrnemo očima. Vrlo lako se prenose sa glave na glavu, pa se može desiti da ih dobijemo i vi...
6
Vaške i svrab, kako ih prepoznati i kako i...
Ako se otkriju vaške, ne treba zaboraviti da i drugi ukućani mogu imati parazite i zaraziti druge, a pranje kose šampono...
5
Zvončići no.1
Kad padne prvi sneg, kad zabeli se breg, na put se sprema tad, taj deda večno mlad,...
5
Sine moj, ja ću te razočarati
Naša deca trebaju da nauče da je život pun razočaranja i ako im date pravi alat, uradili ste ključni deo posla. Da sam š...
4





Kako je biti dete u vrtićima u Srbiji
Evo šta kažu roditelji, stručnjaci, ali i sama deca o programima vaspitanja i obrazovanja u srpskim vrtićima.
Vršnjačko nasilje u predškolskim ustanovama
Vršnjačko nasilje je pojava koja se, nažalost, sve češće dešava u školskom dvorištu i učionicama i u tom pogledu gotovo ...



image
flamingos
CortinaT krema će baš, da reši svaki problem naš.
Ekcem je prošlost kad se nanese,jer krema sa sobom sve odnese. Vetar kada duva, koža zna da se suši i puca, tad CortinaT krema na vrata pokuca,lepo se namaže, upije baš i rešen je problem naš. Nije fora, a nije ni laž,u CortinaT kremi leži prava draž. Ona svima prija i zato nam je najmilija. Možda mi pisanje stihova i nije jača strana, ali jedno sigurno znam-CortinaT krema je bez mana.  Više >>
image

Anketa

Да сазнате...
пеперутка16

...да носите тројке, шта бисте радили?

Click Here