/11 /11

Med

je gusta slatka sirupasta materija i proizvod je medonosnih pčela. Dobijen je od sabranih voćnih i drugih sokova  prerađenih u pčelinjem želucu. Izlučeni sok odložen u poklopljenom saću, hemijskim reakcijama pretvara se u med.
Med ima visok sadržaj vitamina, minerala, ugljenih hidrata, proteina i masti, pa je u mogućnosti da nadoknadi svaki nedostatak koji se može javiti u našoj svakodnevnoj ishrani.
Med se u narodnoj medicini smatra lekom. Poznato je da pomaže kod bolesti disajnih puteva, nazeba, kašlja, anemije, smanjenja krvnog pritiska, lečenja opekotina, noćnog mokrenja kod dece i slično.
Med treba držati u staklenim ili plastičnim posudama (nikako metalnim), a prilikom jela koristiti drvenu, plastičnu, keramičku ili staklenu kašičicu. U dodiru sa metalom dolazi do oksidacije i stvaranja štetnih materija.

Matični mleč

je pčelinji proizvod. Luče ga mlade pčele tek izležene koje još ne lete. Jednu vrstu mleča luče za ishranu larvi pčela radilica, a drugu vrstu za ishranu matice (matični mleč). Matica se hrani matičnim mlečom prilikom polaganja jajašca u saćne ćelije. Matični mleč je gusta neprozirna masa bele do bledožućkaste boje, ima karakterističnu aromu, oštar i kiseo ukus sa slatkim akcentom, složenog je sastava. Posebno svojstvo matičnog mleča je u tome što on ulazi u ćeliju, vrši detoksikaciju, stimuliše funkciju ćelije i njenu deobu, regeneriše ćeliju, obnavlja je i podmlađuje što se odnosi ne samo na zdrave i nove, već i na oštećene i bolesne ćelije, pa stimuliše rast i razvoj i usporava starenje organizma.
Matični mleč je veoma teško sačuvati: kada se izvadi iz košnice traje svega 48 sati, ako se odmah stavi u med može se sačuvati do 7 dana, a nakon toga se glavna svojstva gube. Ruska akademija nauka početkom devedesetih godina uspela da posebnom metodom liofilizacije izdvoji i sačuva matični mleč u obliku granula sa rokom upotrebe do 2 godine.

Malteks

je prirodni proizvod dobijen ekstrakcijom celog zrna ječmenog slada, odnosno, u pitanju je poseban tehnološki postupak, kojim su maksimalno sačuvana hranljiva svojstva zrna ječma. Ima izuzetnu nutritivnu vrednost, jer pored prostih i složenih šećera sadrži belančevine i ugljene hidrate, bogat je mineralima i vitamina, te se preporučuje deci, sportistima, trudnicama. Bogat je maltozom i predstavlja odličnu, zdravu zamenu za beli šećer. Deluje umirujuće na suv kašalj, olakšava iskašljavanje. Malteks je takođe osnova za pripremanje piva u domaćinstvu i mini pivarama. Odlična je zamena za med i šećer.

Jabukovo sirće

smatra se izvanrednim lekom. Stručnjaci smatraju da bi ono trebalo postati deo svakodnevne ishrane.
Optimalna doza jabukovog sirćeta koja bi se trebala uzeti svaki dan je 2 kašike sirćeta, a trebalo bi ih razmutiti u mlakoj, prethodno prokuvanoj vodi uz dodatak dve kašike meda. Uzimanjem optimalne doze jabukovog sirćeta mogli biste izbeći probleme sa grlom, neurednom probavom, slabom cirkulacijom. Preporučuje se i kod bolesti srca, bubrega i krvnih sudova. Dobro se pokazao u povećanju plodnosti - kako kod ljudi tako i kod životinja, i u lečenju noćnog mokrenja kod dece. Dokazano je i da jabukovo sirce snižava povišeni krvni pritisak i da je odlican saveznik u očuvanju vitke linije. Ovakav rastvor može se koristiti i za spoljnu upotrebu, u slučaju svraba. Čak i bez indikacija možete ga koristiti na koži, i ona će biti sveža, hidratizirana i meka. Bitno je napomenuti da jabukovo sirće ima visok sadržaj kalijuma, koji je neophodan telesnim tkivima.

Hladno ceđena ulja i namazi

Oni predstavljaju važan deo ishrane, jer masnoće i proteini u ishrani treba da budu zastupljeni do 20%. Veoma je važno na koji način su proizvedena ulja i namazi, jer se konvencionalnim načinom proizvodnje, gde je temperatura preko 500°C, svi hranljivi sastojci koji se nalaze u semenkama unište. Kod hladno ceđenih (nerafinisanih) ulja temperatura ne prelazi 110°C, što omogućava očuvanje nutritivnih i lekovitih svojstava semenki od kojih se proizvodi.

Preradom ulja promenjena je i naša ishrana. Ulja sa malo esencijalnih masnih kiselina dovela su do porasta kardiovaskularnih i drugih teških oboljenja.

Šta se dešava sa uljem pri rafinisanju?

U rafinisanim jestivim uljima, koja koristi najveći broj ljudi, ima i neprirodnih antioksidanata, koji produžavaju rok trajanja ulja, ali istovremeno smanjuju našu energiju, negativno utiču na ćelijski metabolizam i disanje.

Proces rafinisanja ulju oduzima i slobodne masne kiseline, fosfolipide (supstance slične proteinima), kao i minerale. Rafinisanje se vrši na temperaturi od 75 stepeni. Ulje i dalje zadržava pigmente i obično je crveno ili žuto u toj fazi prerade. Pri izbeljivanju ulju se oduzimaju hlorofil i beta-karoten, kao i neke prirodne policiklične i aromatične supstance. Izbeljivanje se vrši na 110 stepeni, oko 15 do 30 minuta.

Dezodorizacija ulju oduzima aromu i slobodne masne kiseline, kao i jake mirise i neprijatan ukus, koji nije bio prisutan u prirodnom ulju u semenu pre početka prerade. Dezodorizacija se vrši na izuzetno visokim temperaturama: od 240 do 270 stepeni, i to u trajanju od 30 do 60 minuta. Istina je da se na ovaj način uništavaju neki ostaci pesticida i toksina, ali usput stradaju i tokoferoli (vitamin E) i fitosteroli. Time se proces rafinacije privodi kraju, i industrija jestivog ulja je dobila svoj "savršen" proizvod, koji se, iz ugla zdrave ishrane, može poistovetiti sa belim šećerom i belim brašnom.

Ghi (Gi) - prečišćeni puter

To je puter oslobođen vode, proteina, zasićenih masnih kiselina, laktoze i ostalih čvrstih komponenti mleka, tako da se Gi smatra posnim namazom. Koristi se kao zamena za ulja i ostale masnoće u svakodnevnom kuvanju, kao namaz umesto putera, margarina.

Ghi balansira višak stomačne kiseline, poboljšava probavu, utiče na kvalitet pamćenja i učenja, usporava starenje organizma, podiže celokupan imunološki sistem organizma.

Kod spoljne upotrebe smiruje iritirane sinuse, pomešan sa medom zaceljuje rane i smiruje upalne procese i plikove, pomešan sa biljkama kao što su ruzmarin, kamilica blagotvoran je prilikom masaže osetljive kože.

Gi spada u lako svarljive masnoće i naš organizam ga koristi kao izvor energije, sporo sagoreva i tako snabdeva organizam energijom tokom čitavog dana. Jedna kašičica Gi - a (5g) sadrži 45 kalorija, 0,0g proteina, 0,0g ugljenih hidrata, 0,0g vlakana.

Smatra se da je rok trajanja Gi -a neograničen ukoliko se čuva na hladnom mestu, a da sa godinama njegova nutritivna svojstva rastu.

Alge

čiste organizam vezujući za sebe kisela dejstva savremenih prehrambenih proizvoda i pomažu uspostavljanju bazne sredine. One jačaju probavni sistem, creva, bubrege i reproduktivne organe, takođe snižavaju krvni pritisak i pridonose ozdravljenju od tumora, pomažu pri uklanjanju radijacije i radioaktivne prašine iz tela. Alge pomažu razgradnju masti i nakupljene sluzi uzrokovane prevelikim unosom mesa, mlečnih proizvoda i šećera.

One su plodovi mora izuzetno bogati mineralima i vitaminima, proteinima i lako svarljivim ugljenim hidratima. Od minerala najviše imaju kalcijum, fosfor, gvožđe, jod, magnezijum, natrijum, a od vitamina A, B1, B12 i C.

Alge se prema boji dele u četiri grupe:

• smeđe,
• zelene,
• crvene,
• tamnoplave.

Tamne i ljubičaste alge daju jedinstven ukus i boju pa su tradicionalno korišćene za jačanje bubrega, creva, digestivnog trakta, reproduktivnih organa, za rastvaranje masti i holesterola. Kod nas su zastupljene u makrobiotičkoj i vegeterijanskoj ishrani.

Najpoznatije alge koje možete naći na našem tržištu su: kombu, vakame, arame, nori, hidziki.

Pripremaju se na razne načine: kuvane u vodi, pržene na ulju, pečene u pećnici ili se dodaju jelima kao začin u prahu. Za početnike se preporučuju arame i kombu alge jer imaju blag i neutralan ukus. Alge se jedu povremeno, nekoliko puta u nedelji ili svakog dana u vrlo malim količinama. Vakame, kombu i hidziki alge koriste se u malim količinama, uglavnom u domaćoj supi i u kombinaciji sa korenastim povrćem ili sa celim zrnima soje. Kombu, nori i vakame alge obično se koriste sa žitaricama, mahunarkama i u supama. Hidžiki i arame alge se koriste u kombinaciji sa korenastim, glavičastim i lisnatim povrćem. Dugo kuvanje menja njihovu boju, miris i ukus polako iščezavaju, ali to ih pravi mekšim i lakše svarljivim. Preporučuju se anemičnim osobama, dijabetičarima, ljudima sa lošom cirkulacijom i sa reumatičnim tegobama.

Pročitajte više o drugim posebno važnim naminicama:

• integralne žitarice (pšenica, seitan, raž, ječam...),
• semenke i orašasti plodovi (orah, lešnik, badem...),
• soja,
• začini.