/11 /11

Rano postavljanje dijagnoze raka dojke, od kojeg svake godine oboli oko 4.000 žena u Srbiji, uvećalo bi šanse za izlečenje u preko 90 odsto slučajeva. Zato će lekari tokom oktobra, koji je u zdravstvenim kalendarima obeležen kao mesec borbe protiv raka dojke, sprovesti niz akcija kako bi motivisali žene na preventivne preglede grudi.

Posle 25. godine svaka žena bi trebalo jednom mesečno sama da pregleda dojke. Samo ako dobro upozna svoje grudi, može lekara na vreme da obavesti o svim eventualnim promenama. Svrha samopregleda je isključivo uočavanje promena na dojkama, a ne postavljanje dijagnoze.

Samopregled dojki treba raditi neposredno posle menstruacije, odnosno između petog i desetog dana ciklusa. Tada dojke nisu otečene i tada najlakše mogu da se otkriju promene u obliku i veličini, kao i eventualne kvržice. Samopregled treba da obuhvati, grudi, čitav prostor između dojki i pazuha, čitav pazuh i čitavo poprsje, skroz do ključnih kostiju, odnosno ramenog pojasa.

Ako samopregledom uočite neku promenu na dojci ne paničite. Proverite svoje sumnje kod lekara, koji će vas, ukoliko smatra da je potrebno, upututi na pregled ultrazvukom, mamografom ili magnetnom rezonancijom.

ULTRAZVUK - odgovarajućom sondom lekar prelazi preko dojki i na monitoru posmatra sliku. Koristi se za otkrivanje cista i tvrdih promena. Ne može da zameni mamografiju, već služi kao dodatna pretraga koja odvaja tvrde od cističnih promena. Posebno je koristan kod mladih žena kod kojih ne mogu dobro da se uoče pojedine strukture dojki.

MAMOGRAFIJA - je rendgenski pregled dojki koji se koristi radi preciznijeg utvrđivanja različitih promena u tkivu dojke te detekciju onih promena koje zbog svoje neznatne veličine nisu dostupne palpabilnom pregledu.

Reč je jednostavnoj i zbog male količine zračenja potpuno bezopasnoj metodi. Svaka dojka se snima frontalno i bočno, uz maksimalnu kompresiju.

Prva mamografija se savetuje ženama oko 40. godine, a onda je treba ponavljati svake dve-tri godine. Pre 40. mamografija dojki može biti nepouzdana. Kod mladih žena je žlezdana masa veća od masne mase, pa na takvoj površini promene mogu proći nezapaženo.

Posle 40. godine dojke se menjaju. Povećava se količina masnog tkiva (tamno na rendgenskim snimcima), a smanjuje količina limfnog (belo). Na tamnoj površini je svaka sumnjiva promena vidljiva. U skladu sa time, nakon 45. godine u zavisnosti od rezultata bazičnog mamografa, mamografiju treba ponavljati jednom u godinu ili jednom u dve godine.

Kada žena pređe 50. godina, mamografiju treba ponavljati jedanput godišnje.

Kod osoba sa povećanim rizikom od oboljevanja od raka dojke ( ako je neko od članova porodice sa ženske linije pre toga oboljevao) prvu mamografiju treba odraditi pre 35. godine života i postupak kontrole ponavljati jedanput godišnje.

Biopsija dojke i patohistološki nalaz - Tkivo dojke s uočenim promenama uzima se za patohistološku analizu kako bi se pod mikroskopom ustanovio pravi karakter promenjenog područja tj. da li se radi o dobroćudnoj ili zloćudnoj promeni.

Magnetska rezonancija (MR) - MR je vrsta pregleda kojim se pomoću velikog magneta, radiotalasa i računara dobiju jasne slike ljudskog tela. Kod bolesnica s rakom dojke, MR se koristi kako bi se odredilo je li kvržica tj. promenjeno tkivo dojke dobroćudno ili zloćudno. Ovim pregledom može se smanjiti broj biopsija dojke.

PROMENE ZBOG KOJIH TREBA DA SE JAVITE LEKARU!

- prisustvo čvora u dojci ili pazušnoj jami
- iscedak iz bradavice
- promena u regiji bradavice
- promena uobičajenog oblika ili veličine dojke
- promena boje ili osetljivost na koži dojke
- smežuranost kože dojke (slično celulitu)
- nagli bol u dojci ili pazušnoj jami