Dugi niz godina Hašimoto tireoiditis ne izaziva smetnje. Prvi mogući simptomi i znaci su krajnje nespecifični i teško prepoznatljivi. Foto: Freepik.com

/11 /11

Hašimoto tireoiditis je hronična, autoimuna, limfocitna upala štitaste žlezde, koja postepeno, ali podmuklo, progresivno i kontinuirano oštećuje tkivo. To je oboljenje u kome naš imunosistem greškom delove štitaste žlezde prepoznaje kao tuđe, strane i pokušava da ih uništi. Smatra se da mnogi faktori mogu uticati na pojavu bolesti kod genetski predisponiranih osoba. Suštinski, lekare ne brine mnogo Hašimoto tireoiditis, već dominantnu medicinsku pažnju posvećuju posledicama koje on izaziva.

Kako ističe pukovnik dr Dejan Marinković, internista endokrinolog Vojnomedicinske akademije, važno je prepoznati na vreme poremećaj funkcije štitaste žlezde i eventualnu pojavu čvorova u takvoj žlezdi. Smatra se da svaki čvor u štitnoj žlezdi sa Hašimoto tireoiditisom ima nešto veći maligni potencijal.

PROČITAJ JOŠ: Bolovanje zbog bolnih menstruacija

 
"Dugi niz godina Hašimoto tireoiditis ne izaziva smetnje. Prvi mogući simptomi i znaci su krajnje nespecifični i teško prepoznatljivi. Iskustvo iz kliničke prakse ukazuje da se oni uglavnom javljaju u fazama pojačane fizičke ili psihičke aktivnosti, a posledica su smanjenja elasticiteta parenhima žlezde ili uvećanja volumena: nelagodnost ili nejasna bol u predelu prednje strane vrata, osećaj stranog tela, neobjašnjiva potreba za kašljucanjem, osećaj stezanja, otežanog gutanja, golicanja u grlu, „knedle”, ređe promuklosti. Kod nekih ljudi je primetna uvećana, tvrdo-elastična štitasta žlezda", navodi dr Marinković.

U kasnijoj fazi, kada je tireoiditis doveo do smanjenja funkcije žlezde, karakteristične su tegobe u vidu slabosti, malaksalosti, poremećaja raspoloženja, pojačanog opadanja kose, krtih, lomljivih noktiju, suve kože koja se peruta, ali i usporenog rada creva, srčanog rada, nižim krvnim pritiskom... Danas se ređe dešava da se tireoiditis otkrije u odmakloj fazi primarne hipotireoze s teškom kliničkom slikom hipotireoidizma, miksedema i kome. Nažalost, česta je prva dijagnoza hroničnog tireoiditisa tek u trudnoći ili čak nakon spontanog pobačaja.

"Na postojanje bolesti se posumnja na osnovu dostupnih simptoma i znakova. Morfološki, ultrazvučno vidljivi znaci bolesti su dosta karakteristični. Dijagnoza se potvrđuje detekcijom povišenog titra anti TPO i anti Tg antitela (mnogo ređe drugim antitelima). U retkim slučajevima, citološki (nakon punkcije) ili scintigrafski nalazi su prvi koji ukažu na bolest. U rutinskoj kliničkoj praksi se najčešće za postavljanje dijagnoze koristi prisustvo antitela usmerena na enzim – tkivnu peroksidazu, koja učestvuje u sintezi hormona i protein-tiroglobulin, od koga se proizvode hormoni štitaste žlezde. Ova vrsta analiza se ne treba ponavljati", kaže dr Marinković.

PROČITAJ JOŠ: 6 najčešćih nedoumica u vezi kontraceptivnih pilula

 
Naš sagovornik ističe da se Hašimoto tireoiditis, koji nije doveo do poremećaja funkcije štitaste žlezde ne leči. Međutim, često prva faza bolesti ide s pojačanim oslobađanjem hormona štitaste žlezde, kada je, obično kratkotrajno, potrebno koristiti medikamente-tireosupresive.

Lečenje kasne posledice hroničnog tireoiditisa, primarne hipotireoze, podrazumeva upotrebu hormona l-tiroksina. Protokol uvođenja i doziranja terapije je definisan nacionalnim preporukama i zavisi od nivoa hormona TSH i FT4.

"Započeta supstituciona terapija je u najvećem broju slučajeva doživotna. Inicijalno kvalitet tireosupresije ili kasnije kvalitet supstitucije se periodično proveravaju vrednostima hormona TSH. Dobar kvalitet kontrole bolesti, obično podrazumeva nestanak većinu tegoba", dodaje dr Marinković.

„Sumnjivi” čvorovi zahtevaju hirurško lečenje. Hirurgija je retko indikovano rešenje za hronični tireoiditis s velikom strumom koja izaziva ozbiljne smetnje. Praćenje hroničnog tireoiditisa podrazumeva periodične laboratorijske i kontrole ultrazvukom radi pravovremene detekcije hipotireoidizma ili pojave čvorova.

"Postoje studije koje su ukazale da povremena epizodična upotreba preparata selena u visokim dozama stabilizuje tireoiditisom oštećenu štitastu žlezdu i odlaže nastanak hipotireoidizma. Mnogo je nesigurnih indicija o koristi vitamina De, cinka, zeolita… Endokrinološke kontrole osoba s poznatim hroničnim tireoiditisom podrazumevaju periodični klinički pregled, proveru hormonalnog statusa (TSH i FT4) i ultrazvučni pregled. Učestalost pojedinih pregleda zavisi od prisustva ili odsustva čvorova, stanja hipotireoze, ali i uzrasta, postojećih bolesti, trudnoće… Kod poznatih, dobro regulisanih i kontrolisanih, nekomplikovanih stanja, a takva su najčešća, to znači da su kontrole jednom u šest ili 12 meseci", napominje naš sagovornik.

PROČITAJ JOŠ: Novi Zeland zabranjuje cigarete mladima

Postoji jasna tendencija porasta ukupnog broja obolelih u svetu. Učestalost Hašimoto tiroiditisa se povećava s godinama života, mada obolevaju i deca. Kod osoba ženskog pola se češće javlja, čak 15 puta, a najviše između treće i pete decenije života. Pretpostavlja se da je razlog tome vezan za drugi X hromozom kod žena, ali se pominje i takozvana intrauterina razmena proteina između organizma ploda i organizma majke.

Ako postoji Hašimoto tiroiditis, a još uvek nije poremećena funkcija štitne žlezde, dr Marinković kaže da vrlo često savetuju neke osnovne promene u načinu života koje bi, ukoliko je to moguće, dovele do manjeg stresa. Naravno da se smatra korisnim redovan san, izbegavanje pušenja, prekomerne upotrebe suplemenata bogatih jodom, nepotrebnog izlaganja jonizujućem zračenju, toksinima, zagađivačima…

"Uobičajena posledica dugogodišnjeg hroničnog tireoiditisa je primarna, subklinička ili klinička hipotireoza. Zadatak endokrinologa je da je na vreme prepozna i ako je moguće uspori njenu progresiju", zaključio je endokrinolog Marinković.