/11 /11

Čini mi se da sam jedina trudnica koja je imala dva termina za porođaj. Jedan je bio 03.05.2010 ( po menstruaciji ) a drugi 14.05.2010 ( po bebi ), razlikovali su se u 11 dana. Već kad sma ušla u osmi mesec moje strpljene je došlo do ivice propadanja i uporno sam navijala za taj prvi termin, mada sam se i potajno nadala da će to biti i ranije, jer Bože moj, ovo mi je treći porođaj mora biti ranije. Međutim 03.05. je došao i prošao a ja ni blizu porođaja. Pa je prošlo još 5 dana....ništa.....Više nisam imala snage i živaca da čekam i zakazala sam pregled u Betaniji, čisto da vidim da li moj mali dečko ima nameru da izađe ove nedelje, meseca, godine.....

Tog 11.05.2010 sam ustala još u 06h  ujutru jer sam znala da idem na kontorlu, imala sam tremu i nisam mogla da spavam....Pregled mi je bio zakazan za 13h. Mislim da ne moram da vam kazem da sam do polaska brojala sekunde, da sam milion puta prošetala po sobi gore-dole, da sam sto puta morala da idem u toalet :)...Šminkam se, oblačim......I krenuli smo. Predložila sam mom mužu da ponesemo moj kofer "za ne daj Bože", na šta je on rekao da mi ne treba ali ga je na moje insistiranje ipak poneo.

U Betaniju smo stigli oko 12:45h i čim smo stigli doktorica me je prozvala da uđem da mi urade CTG. Pošto je CTG bio sasvim ok, zamolila me da se skinem da me ona ipak i ginekološki pregleda, jer je termin po menrtuaciji prošao za 8 dana. I gle čuda.......Reče ona meni : " Otvoreni ste 4cm, pošto vam je ovo 3 porođaj idemo u salu". VAAAAAAAUUUUU....SALU? ŠALTER SALU? KOJU SALU?

Ukočila sam se od straha....Kakva sala? U šoku silazim sa stola i poluobučena izlazim iz ordinacije da kažem mužu da idem u salu, kad u čekaonici zatičem muža koji već plače jer je čuo kad mi je rečeno da idem u salu. On odlazi po onaj "za ne daj Bože" kofer i da me prijavi, a ja mobilnim obaveštavam sve moje da idem da se porodim i nekim čudom svi imaju isti komentar

: " Ahaaaa, daj ne zezaj se" Ipak ih ubedim da idem. Zovem ekipu emisije "Vreme je za bebe" i njima javim da idem u salu a i oni mi kažu "ma daj ne zezaj nas"...ali ipak posle mog objašnjenja kreću za Novi Sad. Stiže muž...zelen, žut, beo, crven....ko zna....i nosi mi stvari....ulazim u svlačionicu, oblačim spavaćicu, pakujem mužu stvari i izlazim na hodnik gde me čeka ljubazna sestra koja mi govori :" Pozdravite se sa mužem, poljubite se i idemo" Kuku mene, ja ne bih ako ne moram....poljubimo se...i još jednom.....ajde još jednom.....a opet??? Sestra nas prekida "Ajmo mama" .........ajmo.....kad već toliko insistirate :).....

Stižem u pripremni deo i tu nastupa ono grozno klistiranje, trčkanje do wc-a sto puta.....Pola dva.....sestra mi kaže "samo šetajte, sat vremena šetajte" .....Gde da šetam? Mogu da odšetam do kuće?...Dolazi još jedna mama....Trčkamo zajedno u wc i šetamo.....u mimohodu....tamo vamo.....u suprotnom smeru....svuda.......Sa drugom mamom pričam o svemu i svačemu vezanom naravno za porođaj i decu, a mislim samo na moju devojčicu koju sam ostavila kod kuće.....da li plače? Da li uopšte ona zna šta se dešava i šta će da se desi, ipak ima samo tri godine?...Dva sata, dolazi sestra i naređuje tuširanje...Druga mama kaže ima bolove....imam ih i ja, samo što mene bole noge od šetanja a nju boli jer joj je počeo porođaj...ali bar i mene nešto boli....Tuširam se što duže mogu...ali sestra koja je verovatno već naučila da ima takve muvatore kao što sam ja, dolazi i na lep način mi objašnjava da preterujem....ma neeeeeeeee......

Meki porođajni sto....pola tri....dolazi doktorica, ista ona koja me je dole pregledala i konstatovala moju otvorenost od 4cm, i buši mi vodenjak...ništa ne boli ....samo curi...i toplo je.....Sad mi se tek pali lampica u mozgu....POČELO JE POČELOOOOOOOO!!!! Od bolova ni traga...pored mene leži neka druga mama...kuka, kaže boli....ja ćutim....sramota me jer mene ne boli :)

Tri sata....uključuju mi indukciju....nek ti je sa srećom Pretty78, pomislila sam......sad će krenuti žurka...međutim.....ništa.....posle petnaest minuta....ništa....e sad sam se ozbiljno zabrinula....pa kako mene ništa ne boli? Prošlo je još petnaest minuta.......eeeeeee tu smo dakle.....kako se ono diše....c,c,c ili s,s,s.....srećom, dolazi ljubazna babica i podseća me kako treba da dišem i da ispratim kontrakciju...između c c c i s s s joj se zahvaljujem.....pojma nemam na šta je to moje zahvaljivanje ličilo.....valjda je razumela...

I tako ležim ja sam mojom mešavinom c c c  i s s s sve do 16:10.....u bre boliiii......al šta sad...tu sam gde sam....Molim Boga da moji medicinski razlozi budu dovoljni za davanje epiduralne anestezije, kad stiže divna zena, kaže da je anesteziolog i da pređem na tvrdi porođajni sto da mi da epidural. U međuvremnu stiže moja doktorica da me pregleda da vidi gde smo stigli.....6cm....beba gura...kaže lepo će to ići....uf, baš me je usrećila.....Između dve kontrakcije ustajem i odvode me na tvrdi porođajni sto. Dolazi ekipa za epidural. Moram da sednem, daju mi jastuk i objašnjavaju kako da se namestim, da ne smem da se pomeram i kako da im signaliziram ako krene kontrakcija da mogu da prekinu dok ne prođe....Ok, sve je jasno, dobijam lokalnu anesteziju, zabijam glavu u jastuk koji mi stoji na krilu, anesteziolog me moli da se ne mrdam i da na momenat zadržim dah....zabijam još jače glavu u jastuk i mislim se "ma radi šta hoćeš samo da ovo c c c prođe" .....Gotovo je, dižem glavu iz jastuka....kad imam šta i da vidim.....komplet šminka mi je ostala na jastuku. Tek tada sam shvatila da sam se jutros našminkala i da se upravo porađam sa komplet šminkom....o Božeeeee.....brzo napamet brišem oči svesna činjenice da dolazi televizija a da ja sigurno imam maskaru do brade...

Bolovi polaku jenjavaju...sve ih manje i manje osećam....opuštam se i sad bih mogla čak i pljeksavicu pojesti....Babica, inače divna žena, sedi samnom i pravi mi društvo...čekamo napone. I onda....kao grom iz vedra neba moj sin kreće napolje silovitom brzinom.....Brzo sestre zovu ekipu "Vreme je za bebe". Dolaze u salu a ja ne mogu da kontorolišem jecaje,jer se bebi baš žuri, i jako me je sramota zbog toga....snimaju me....kontolišem se......džabe....Stiže moja doktorica, još jedna babica...Nikad me naponi nisu boleli, a sada.....eh da mi je onih kontrakcija od pre pola sata...bolje bih se osećala :)....Prvi napon koji ćemo, kako kaže babica " pametno iskoristiti " guuuuuuuuuuuuuuuuuuram..........jecaaaaaaaaj.....ništa, čekamo drugi koji nailazi posle pet sekundi....svi u sali viču " ajde,ajde, lepo ti ide, evo kosice" a ja nemam više vazduha...čujem babicu kako govori da sad treba da dišem onako kako mi je objasnila na mekom stolu....samo da se setim da li je bilo c c c ili s s s ...ma nema veze jednom c jednom s....

Stiže i treći napon...ajde, ajde, ajde! BRAVOOOOOOOOOOO! RODIO SE MOJ DAVID U 16:41h, 3960g i 51cm, i plače! Plače on, plačem ja, plače komplet ekipa emisije. Opšti plač. Odvode ga na kupanje. Prvo pitanje je bilo da li sam sečena? Nisam! Dobro je! A da li sam pukla? Nisam! Još bolje. Ma bolje ne može biti!!!!

Samo da mi je da vidim moju devojčicu i da joj pokažem brata.... Stiže doktorica sa bebom....dobro si izgurala, reče , nismo očekivali tako veliku bebu.....Eeeeeee pa doktorice ........to je MOJ SIN!!!!