/11 /11

Iako do aprila nije bilo nijedne novčane kazne, iz Prekršajnog suda saznajemo da su u poslednja tri meseca izrečene tri novčane kazne, kao i 10 opomena. Od marta prošle godine, od kada je stupio na snagu Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koji propisuje kaznu od 30.000 do 150.000 dinara za one koji odluče da ne zaštite dete od opakih bolesti, podneta je 241 prijava, donete su 32 odluke, od kojih je 21 osuđujuća presuda.

Milan Marinović, predsednik Prekršajnog suda u Beogradu, skreće pažnju na to da je broj prijava u 2017. četiri puta veći u odnosu na prošlu godinu.

- Realno je da zahteve za pokretanje prekršajnog postupka po zakonu koji je stupio na snagu u martu 2016. nismo počeli da dobijamo pre septembra. Što se tiče odnosa opomena i novčanih kazni, sudije izriču opomenu, a ne novčanu kaznu u onim situacijama kada postoje olakšavajuće okolnosti, a pogotovo je takva odluka moguća kada roditelji vakcinišu decu u toku trajanja postupka. Opomena jeste sankcija, plaćaju se i troškovi postupka, samo nema novčane kazne - objašnjava Marinović.

Podsetimo, da bi se postigao kolektivni imunitet koji bi nas zaštitio od epidemije malih boginja, poput one koja je u Rumuniji odnela 32 života, potrebno je da bude vakcinisano više od 95 odsto stanovništva. Nažalost, u Srbiji je poverenje u MMR opalo je zbog netačnih informacija koje tu vakcinu povezuju sa autizmom. U celoj Srbiji vakcinisano je 81 odsto dece, a najmanje vakcinisanih je na beogradskoj opštini Stari grad - sramnih 35,3 odsto.

Epidemiolozi apeluju na roditelje da vakcinišu decu i garantuju da MMR ne izaziva autizam. Doktor specijalista medicine Srđa Janković, imunolog Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, objašnjava da je cilj da vakcina u organizmu izazove virusni odgovor koji će stvoriti trajnu zaštitu, a da pritom ne nastane bolest.

- Uz pomoć vakcine postiže se isti efekat kada preležimo bolest, ali bez te cene da se ona mora preležati. Značajan broj dece od prirodne infekcije dobija komplikacije koje su ponekad i opasne, dok vakcina izaziva opasne reakcije toliko retko da je to na granici naših mogućnosti da ih uopšte detektujemo. Prave opasne komplikacije se javljaju približno u jedan od milion slučajeva, što je manji rizik nego što je rizik gotovo svega što radimo u životu - objašnjava dr Janković.

Izvor: blic.rs