|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (11.12.-15.12.2019.) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Rozi: Tragična priča iz porodilišta

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 16.4.2010
Možda je bitno da majke i očevi, bake i deke znaju, da nije bitno kog je pola zaista dete, i da veruju koliko je sreća lepa a tuga jaka i uvek se sa strahom spaja i množi.
Ključne reči:

image
/11


 

U Porođajnim pričama smo već objavili nekoliko priča koje su zbog problema kroz koje su porodilje i bebe prolazile izazvale kod čitalaca reakcije sa osećajem teskobe, saosećanja i tuge. Ove priče su uprkos mukama na kraju imale srećne završetke, jer su i porodilje i bebe, nakon svega preživeljnog danas ipak žive i zdrave. Na žalost, u životu sve priče nemaju srećan kraj... Pred nama je zastrašujuća priča, krik bola, koji bez obzira na svo naše pređašnje ljudsko iskustvo izaziva osećaj krajnje bespomoćnosti i neutešive tuge. Rozi je sa nama podelila svoje tragično iskustvo koje ne smemo od vas da sakrijemo zato što je život nekada i neshvatljivo tužan. Ipak, preporučujemo svima koji su bili jako uznemireni pređašnjim pričama koje opisuju teške povrede i gubitke, a naročito trudnicama, da ipak ne čitaju opis, ili da ga pročitaju tek kada ovaj ranjiv period života bude iza njih, a one spremne da se suoče sa ovom tragedijom.

Priča na žalost ne pruža nadu, sadrži samo tračak utehe u Rozinoj završnoj poruci čitaocima:

„Možda je bitno da majke i očevi, bake i deke znaju, da nije bitno kog je pola zaista dete, i da veruju koliko je sreća lepa a tuga jaka i uvek se sa strahom spaja i množi. Želim da neko čuje mene i da pogleda u svoje dete i da kaže “baš sam srećan” ili da kaže nismo jedini.“
 


DETALJI
 
Ringerajin korisnik: Rozi
 
Datum: april 2009.
Tip porođaja: prirodni porođaj/indukovan
 
Broj dana u porodilištu: 20

Porodilište: Betanija, Novi Sad
Ocena porodilišta: 2 3 4
 
Komentar ocene: 2 patološko odeljenje, 3 patologija trudnoće zbog higijene a osoblje i celo odeljenje je jako profesionalno, odgovorno i ljubazno, porođano čisto i uredno 4, osoblje bezosećajno naravno samo oni koje sam spomenula nisu dostojni radnog mesta koje je jako odgovorno.
 


PRIČA O MOM POROĐAJU
 

Pozdrav svima, Pisem svoje iskustvo i znam da temu nisam promasila samo predpostavljam da cu kao i svugde biti odbacena. Moja prica nije obicna a nije ni lepa. Volela bih da znam da nisam jedina, zato pisem a iskreno volela bi da Nas neko podrzi.

Mlada sam (23) suprug 4 god stariji, nepusaci smo i vodimo zdrav zivot, trudimo se. Trudnoca prva i jako lepa. Svaki dan bio nam je lep, uzivali smo oboje…pevali mu pesmice i ziveli normalno. Jednog dana kada sam u 6 mesecu bila, otisla sam na pregled i odjednom pronasli su neku vrstu anomalije na detetu. Hitno su me poslali na GAK u Novi Sad tj. sutradansam imala zakazano kod profesora S. Stojica. Nisam mogla da pricam zaledila sam se. Zadrzali su me na odelenju patologija trudnoce, u sobi br. 10 sa dve divne devojke. Profesor nam (meni i suprugu) je objasnijo sta se vidi ultrazvukom i bio je otvoren. Dete je imalo vodu u zeludcu, ispod koze i pluca nisu mogla da se razvijaju. Ne znaju kako je do toga doslo i govore nam da je vise nego ocigledno da detetu nema spasa. Mislila sam brzo cu se poradjati. Radili su mi testove, sta mi nisu radili sve. Ostalim majkama nisam rekla koji je moj problem, kako se ne bi plasile. one su sve tu na “odrzavanju” sa nekim malim problemcicima. Tu ih paze. Na tom odeljenju vlada profesionalnost, ostrina gde treba da je bude i neznosti za one kojima je potrebna. Dosta njih sam ispratila majki, a posto sam tu bila skoro tri nedelje svaka vizita je ponavljanje moje price koja se sirila od sobe do sobe na odeljenju. Nikada necu zaboraviti te zene i njihove bebice.

Jednoga dana pozvali su me da se dogovorimo tj. da odlucim, da li ce me poradjati kada za to dodje prirodno vreme, ili cu se sad poroditi i roditi zivo dete koje ce samostalno umreti ili da ga uspavaju dok je u stomaku… pa verujte da na ta pitanja nisam znala sta da odgovorim. Dete je bilo jako, zdravo srce i mozak, vitalno i mislim da su cekali da umre prirodno kako bi se dokumentacija lakse zavrsila. Ne znam jos uvek ili da stvarno otkriju sta je u pitanju. Rekla sam samo da urade to sto bezbolnije za mene. Cak sam i zelela epiduralnu, ali nije je bilo. Htela sam stvarno da me uspavaju i da ne znam nista, Zelela sam da je sve san. Dosao je dan, nisu me pripremili jer bi me samo uplasili…razumem ih. Nikog ne krivim da me razumete, mada mi je nekad ceo svet kriv.

Odveli su me u sobu kod profesora i rekli su da ce mi raditi feticid. Legla sam na sto, on je ultrazvukom trazio njegovo srce i velikom iglom kroz moj stomak ubadao je u njegovo srce, dok je doktorica sipala otrov da ga uspavaju. To je gore od svakog porodjaja, gore od svakog bola. Biti miran i ostati nepomican da bi se izvelo kako treba. Glavu sam okrenula i molila Boga. Ustala sam i stala na noge od olova, pogledala sam sve u sobi i rekla “Hvala Vam i dovidjenja” kao da sam u prodavnici. Jadni ti doktori, koliko je tesko tako nesto uraditi. Zao mi je svega. Nisam mogla da pricam, ali zaista, nestlo je glasa, dosla sam u sobu po stvari, one zene su me gledale, a ja sam samo stavila prst preko usta i znale su da treba sada da cute. Posle neke venske inekcije dosla je sestra i rekla mi je da krenemo u porodjajnu salu. Vukla sam sama svoje koferce sa bolom u stomaku i srcu, nije mi bilo bitno. Sestrica je bila raspolozena i verovatno nije imala pojma gde se sad nalazim i kako se osecam. Dosla sam do sobe gde me je lepa crnokosa devojka izbrijala i klistrirala, i tada mi je bilo neprijatno pored svega nisam izgubila taj deo sramote, a inace sam sam stidljiva. Nista strasno, neprijatno i glupo ali prodje. Taj deo je za nase dobro i treba da se istrpi. Odmah su me prebacili u salu za porodjaj gde su me prikljucili na indukciju. Bila sam sama vecinu vremena, naravno odvojena od drugih majki. Retko su me obilazili, od 10:30h do 19h toliko je trajao napor. U jednom trenutku dosli su da provere koliko sam se otvorila, dva doktora, ubi me sramota. Osetila sam se kao da me siluju. No, jedan je odredio da mi daju vise necega jer se necu do sutra poroditi. Hvala mu sto mi je ubrzao proces. Dolazila je da me obidje sestrica sa naocarama i braon kosom. Ona je bila divna. A devojka, mojih godina, ona lepa sto me je brijala, zatrazila sam joj ruku samo da osetim nekog, da prstima protljam malo njenu saku, a ona mi na to kaze, “Uhvati se za ovu sipku”Bas jedna divna osoba. Nije bitno. Kontrakcije, trajale su na pocetku kratko da bi se sto je vreme odmicalo, one su bile jace i duze a pauze krace. Cula sam zene kako vicu od bolova i mislila sam kad ce meni tako biti, kad cu ja vikati. Cak sam u jednom trenutku molila Boga da pomogne toj zeni sto vristi, tako mi je tesko bilo. Ja sam se tako bukvalno savijala od bolova, posteljicu su mi probusili. Jednino mi je bilo strasno sto sam sama. Vrtela sam prstom burmu i mislila na muza, molila sa Bogu. To su bili teski trenutci, psihicki. Mislila sam da cu umreti. Dan pre porodjaja rekao mi je doktor da sam u tu najvise zbog svog zdravlja i svoje bezbednosti. Nista me vise nije cudilo. Moj porodjaj je krenuo, osetila sam tacno da krenuo nogicama, sestra je srecom u tom trenutku dosla i otkrila carsav pa zatim potrcala po doktore. Osecaj je jako slican kao kada idete na veliku nuzdu koja je bolna. Stigla je doktorica, dosta njih je bilo da pomogne. Brzo sam izgurala ali kad sam pustila krik, nisam mogla da verujem da to izlazi iz mog grla. Cudoviste. Malo su me secnuli ali to ni ne osetite. Brzo to prodje, taj bol koji bas boli, ajde nek je i 15 minuta porodjaj trajao. Rekli su mi da se spustim nize, krevet su prepolovili i spustili svetla, kao na filmu. Bila sam jaka nekako sam ponosna kako sam izgurala taj porodjaj jer sam na jedan nacin bila nespremna i bio je sok. Secam se samo zvuka kado mi je sin pao u neko metalno lonce koje je bilo izmedju doktoricinih nogu. Taj zvuk necu zaboraviti. Morali su me uspavati tj. dati anesteziju kako bi mi izvadili ostatke posteljice koja se pocepala. Skoro pa se ne secam dalje. Znam da je doktorica divna bila i rekla mi je da ce mi dati da mi dodje muz ili koga imam. Bila mi je bas draga. Premestena sam na posebno odeljenje, naravno ne sa majkom i decom.

Ljudi ima svakakvih svugde i onih dobrih i onih losijih ali nista nije moglo da me povredi vise. Uvenula sam. To je bilo u aprilu. Radjena je obdukcija tela i posteljice. Mislila sam da iz tih nalaza neko moze da mi kaze sta se desilo sa tako kratko vreme a sve se savrseno odvijalo. Moj sin je bio tezak 2740g, 41 cm a posteljica teska 1150g. Na obdukciji pise da je dete bilo starosti VIII meseci.

Verujem da moja prica nece biti objavljena jer nema srecan kraj. Mozda je bitno da majke i ocevi bake i deke znaju, da nije bitno kog je pola zaista dete, i da veruju koliko je sreca lepa a tuga jaka i uvek se sa strahom spaja i mnozi. Zelim da neko cuje mene i da pogleda u svoje dete i da kaze “bas sam srecan” ili da kaze nismo jedini. To je moj cilj, ja samo zelim da se prica i o ovakvim desavanjima, jer ruzno je posle svega da svi to ignorisu i prave od toga kao da je neuspeli kolac. Hvala Vam unapred.


 
Imate li mišljenje o ovoj priči?
Podelite ga sa nama na forumu Porođajne priče!
  
Krvarenje u prvom tromesečju trudnoće
Krvarenje u prvom tromesečju trudnoće je znak da postoji mogući problem.
10
Tumačenje ultrazvučnih nalaza u trudnoći
EDD, BPD, TCD, GS... pomažemo vam da razumete šta znače sve te skraćenice koje ginekolozi koriste za tumačenje razvoja v...
9
Dobijanje na težini po nedeljama trudnoće
Koliko je preporučljivo ugojiti se u trudnoći i zbog čega kilogrami tako naglo rastu?
8
Vaginalni porođaj
Prirodni porođaj (engleski video)
6


Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:




Anketa

Koje je lepse?
dana8

Koje je lepse? Jako se dvoumim pa trazim pomoc :)

Vuk (41%)

Damjan (25%)

Luka (34%)


Ukupan broj glasova: 131

Hvala za glasove. Glasao/la si za sve aktuelne ankete. Izradi svoju anketu!

Oznake

Click Here