I otac i majka danas najčešće imaju pravo na slobodno vreme, na izlazak ili hobi, da. Niko, međutim, ne spominje “sitnice” vezane za pripremu i izvedbu istog. Foto: Freepik.com

/11 /11

Bili smo na plaži neko vreme, deca i ja. U jednom trenutku otplivala sam malo dalje, u vodu dovoljno duboku za mentalni odmor, a dovoljno blizu obale da mogu da nadgledam decu i njihove drugare u plićaku.

Nedaleko od mene doplivala je jedna mlada žena, koju sam zbog neobičnog kupaćeg kostima primetila dok je ulazila u vodu nekoliko minuta ranije.

Uskoro smo obe počele da plivamo nazad, prema plićaku, i tada sam videla da na obalu (sa kopna) dolazi jedna druga žena, držeći dvoje male dece za ruke i besno se usmerava prema ženi koja pliva pored mene.

Prva žena je izašla iz vode, a druga joj je ljutito “predala” dečije ruke i prosiktala: “Sad nisi devojka, sad si majka!!”.

Volela bih da sam ovo izmislila. Nažalost, ne samo da nisam izmislila, nego sam nakon početne i organske “ma daj, da li me zaj....ate” unutrašnje reakcije shvatila da nisam mnogo ni iznenađena. Prva žena, sada je možemo zvati MAJKOM, preuzela je svoje mladunce i pomirljivo se smestila na peškir, dok je druga žena nastavila nešto da joj objašnjava, no to već nisam mogla da čujem.

Majka je izgleda počinila neverovatan greh što je na pet minuta otplivala iz svoje uloge i usudila se da na kratko uradi nešto “za svoju dušu”. Odakle joj pravo da pliva i uživa, umesto da misli na svoju nejač, koja ničim nisu zaslužila takvog bahatog i neposvećenog staratelja?

Spoiler alert! Sada ću zamoliti osetljive čitaoce da prestanu sa čitanjem ukoliko ne mogu da podnesu jednu besramnu rodnu generalizaciju.

Zamislite istu situaciju, sa samo jednom razlikom: neko besno prilazi čoveku koji pliva i govori mu “Sad više nisi momak, sad si otac!!”, nakon čega on pokunjeno shvata svoju grešku i odlazi da se iskupi zbog čina takvog bahatog hedonizma.

Karikiram, znam, ali stvarnost me je tome naučila.

Generacija muškaraca koji su sada očevi male dece veoma se razlikuje od generacije svojih očeva, a pogotovo od generacije svojih dedova. Očevi su sada osetno i primetno više uključeni u odgajanje svoje dece i to je svakako pohvalno.

To je, međutim, još uvek daleko od fer i ravnomernog odnosa. Zašto? Zato što se majkama posvećenost porodici i dalje meri jačinom odustajanja od sebe!

Rešenje nije da očevi dožive isti tretman, nego da takav odnos prema majkama prestane da bude norma u društvu koje je navodno odavno emancipovano i savremeno.
Rešenje je da sloboda koju majke formalno imaju odgovara sadržini i suštini.

I otac i majka danas najčešće imaju pravo na slobodno vreme, na izlazak ili hobi, da. Niko, međutim, ne spominje “sitnice” vezane za pripremu i izvedbu istog.

Šta otac treba da preduzme da bi mogao da izađe i “izluftira se”? Da se obuče, obuje i pređe prag. Šta majka treba da preduzme da bi mogla da uradi isto?

Da ostavi uputstvo da deca moraju da večeraju, da se okupaju, da operu zube, da pokaže gde im stoje pidžame, gde su im igračke i knjige za laku noć, da moraju da piške pre spavanja, da veš mora da se izvadi iz veš-mašine, jer mašina pišti sa razlogom, da bude dostupna u svakom trenutku za nepredviđene situacije tipa: deca su se posvađala ili neće u krevet, da dok pokušava da se opusti dobija uveravanja “Sve je pod kontrolom, malo su napravili haos, ali su na broju, hehe”… i mnoge, mnoge druge sitnice.

Zbog tih sitnica ona će najčešće reći “Znaš šta, mrzi me da idem bilo gde”. Mrzi je, jer zna da mora da angažuje celu mašineriju i podigne borbenu gotovost na maksimum da bi popila taj glupi koktel i vratila se kući što pre, jer noćno čuvanje u slučaju majčinog hedonizma naravno ne podrazumeva i jutro.

Nedavno sam pročitala anonimni komentar jedne majke, koja je rekla da je tek godinu dana nakon porođaja izašla noću da prošeta i videla zvezde. Beskrajno me je rastužio. Kant je rekao da postoje dve stvari prema kojima čovek oseća divljenje i strahopoštovanje: zvezdano nebo nad njim i moralni zakon u njemu.

Žena je takođe čovek. I zaslužuje da uvek može da vidi to zvezdano nebo, čak i kada se ostvari kao majka.

Marica Rajković

Izvor: Lolamagazin.com