Srećom, ta faza ipak nekako prođe, te ne znači da će, ako su sa tri godine mali divljaci, i ostati takvi. Funny baby photo created by user3802032 - www.freepik.com

/11 /11

“DOSAD su nekako na tapeti zbog najgore dečje faze bili dvogodišnjaci, ali čini se da su se mnogi možda malo zbunili jer zapravo, ako malo bolje sagledate stvari, trogodišnjaci su ti koju su zapravo “najgori.”, tvrdi to mama sa portala Your Tango, a čini se da sa tim slažu mnogi.  

“Čini se da su grozni trogodišnjaci postali epidemija.

Imam dvoje dece, a pre nego što sam rodila ijednog od njih upozoravali su me na te groznu drugu godinu – taj uzrast u kojem deca postaju divlja, nepredvidljiva i van kontrole. To je doba kada deca otkriju da mogu pomaći granice dopuštenog i nauče tu famoznu reč “ne” koja im ne silazi sa usta čak i ako su nekada baš uvek govorili “da”. To je faza u kojoj roditelji trebaju neko skriveno skrovište dodatnog strpljenja i snage.  

Ali ja mislim da se mnogi u stvari jako varaju kada tako kažu.

PROČITAJ JOŠ: 10 načina kojima nanosite štetu decu a da to ne znate

Dvogodišnjaci svakako jesu zahtevniji nego jednogodišnjaci, ali su nebo i zemlja od trogodišnjaka koji su hvala na pitanju – izazov koji stvarno ponekad nije lako preživeti. Zašto? Zato što trogodišnjake doslovno boli briga za vas. Eto, takvi su vam ti mali slatkiši.  

Njih apsolutno ne zanimaju nikakve posledice. I zato su grozni, najgrozniji. Znam – imala sam ih dvoje i sećam se faze kada su imali dve godine i postajali mali uragani, ali su se nekako mogli još urazumiti laganim pretnjama, dok kod trogodišnjaka pretnje u nikakvom obliku jednostavno ne prolaze. Zašto? Zato što ih doslovno baš briga za posledice. Eto, rekla sam to dvaput čisto da se osiguram da ćete shvatiti.

Moja ćerka sada ima tri godine pa primera radi spominjem najsvežiju epizodu. Rekla sam joj da obuče pantalone, ali ona je uspela da napravi dramu i pre nego je krenula. Zašto? Zato što sam joj dala plave pantalone, a ona je baš htela roze, one koje je nosila ranije. Sad ih se setila iako su joj već mesecima premale. Ali ne – ona je zapenila i nije htela ni da čuje sve moje argumente, a čak i kada sam je strpljivo povela da pregleda celu fioku u kojoj se nisu nazirale nikakve roze pantalone, kada sam joj dozvolila da sama zaviri u prljavi veš da se uveri da nisu ni tamo, ni tada nije prestajala jer je ona baš tada htela da obuče roze pantalone. I nije je bilo briga ni za to što rozih pantalona nema i neće ih ni biti, nije je bilo briga što kasnimo i što moja ljutnja raste – jednostavno – nije je bilo briga nizašta osim za roze pantalone koje ne postoje.

PROČITAJ JOŠ: MI ŽENE KOJE PIŠKIMO OTVORENIH VRATA GOVOREĆI: “SAD ĆE MAMA!”

Drugo jutro ju je “napalo” nešto drugo – jednostavno je svoju skupu igračku koju je toliko dugo tražila, odlučila više da ne voli pa ju je nagurala u wc -šolju jer više nije htela da je gleda. Kada sam joj ljutito prišla da je pitam zašto je to uradila, kada sam počela siktati kroz zube da to više nikada, nikada ne uradi, ona se samo nasmejala sa pogledom “Mama – mene baš briga za sve što ti pričaš”.  

Imala sam i sina u tom uzrastu. I bio je isti! Čak malo i gori jer je u tom uzrastu baš sve hteo da uradi suprotno od onoga što sam mu ja rekla. Ali sve!

Doduše, puno mi je tih primera nekako isparilo iz glave ne zato što sam zaboravna – mislim da sam većinu tih šokantnih trenutaka nekako blokirala u svom sećanju s obzirom sam u toj fazi bila toliko frustrirana jer ga nisam nikako mogla držati pod kontrolom. Zapravo, sa njim je bilo još gore, sećam se tih frustracija – bio mi je prvo dete i ja sam stvarno mislila da je problem u meni, da sam loša mama, da mi jednostavno ne ide od ruke odgajanje deteta, a kada ono, problem stvarno nije bio u meni. Njega jednostavno nije bilo briga ni za šta!

Decu u tom uzrastu, shvatite to – ne brine ništa osim da sami sebi ostvaruju svoje sebične želje. Oni žele, oni krenu da to dobiju i apsolutno im ne znači ništa, to što ste vi već 15-ti put rekli da NE-MO-ŽE!

PROČITAJ JOŠ: Majka koja je bacila sve dečije igračke

Ako je dete od tri godine odlučilo gađati ormar sa M&M bombonicama oni to neće prestati da rade samo zato što ste ih vi to zamolili ili im naredili. Zapravo, jedina reakcija koju bi ste mogli dobiti je to da gađaju još i više, i da vam baš sada pokažu da bombone mogu ubaciti u mali otvor između vrata samo zato što su oni naumili da oni to mogu, a vi ste očajno grozna mama koja ih želi sprečiti u njihovoj vežbi.

Ali, srećom, ta faza ipak nekako prođe, te ne znači da će, ako su sa tri godine mali divljaci, i ostati takvi. S vremenom se osećaj za posledice i spoznaja da je mamino “ne” zaista “ne” počnu javljati. Tamo negde kada mama već balansira na ivici živaca. Tamo negde za otprilike godinu dana, jer kada napune četiri pregovori sa njima postaju malo normalniji, malo im se više toga da objasniti, i tada već pomalo počinju da pokazuju znakove odgovornosti. Tako da – ima nade! Zaista!

Zato ako ste baš sada u fazi "tri" - bez brige - duboko udahnite i mantrajte da na kraju ovog trogodišnjeg tunela postoji malo svetlo nade - treba vam samo malo strpljenja i samo 12 meseci da do njega dođete.

I jednom ćete se, sigurni smo, moći nasmejati svim njihovim trogodišnjim forama. Jednom. Ne danas, pogotovo ne ako vam dan započne rozim nepostojećim pantalonama."

Prevod: Ringeraja.rs

Izvor: Index.hr