/11 /11

Đaci koji ne ostvare odličan uspeh ne mogu ni da priđu najvećem broju gimnazija, a isto važi i za najatraktivnije stručne škole. Zato je jurnjava za peticama, umesto za znanjem, postalo pravilo školovanja. Završavanje osnovne škole stresno je samo po sebi. Ipak, veću glavobolju zadaje upis u srednju, a to naročito važi za učenike koji su poslednje četiri godine završavali sa vrlo dobrim uspehom. I to ne samo zato što je za njih nemoguća misija upisati najveći broj gimnazija, a naročito beogradskih, već i zato što iole tržišno atraktivne stručne škole popunjavaju samo đaci sa peticama, kao jedinim ocenama u đačkoj knjižici.

Miodrag Sakić, profesor iz Foruma beogradskih gimnazija, kaže da od 18 gradskih gimnazija vrlo dobri učenici ne mogu da se upišu u najmanje 12.

“Najniži broj poena za upis u te gimnazije bio je 88. Oni koji završe osnovnu školu sa vrlo dobrim uspehom često na prva tri mesta željenih škola stave gimnazije, neretko i najjače, ali to ni na Marsu ne bi uspeli. I roditelji su toga svesni”, kaže Sakić.

Postoji i gomila stručnih škola koje po rejtingu imaju rang gimnazija, pa su tako nedostupne gotovo za sve osim za odlikaše. Sakić navodi da su takve Prva ekonomska škola, Medicinska, Pravno – birotehnička … Navala je i na medicinske škole

“Za vrlo dobre đake ima mesta u Elektrotehničkoj školi “Nikola Tesla”, ali i tu ima smerova koji su dostupni samo najboljim učenicima. Atraktivne profile, poput računarstva, medicinskih uređaja ili avio smera u Drapšinu, đaci sa vrlo dobrim uspehom ne mogu da upišu. Sve to nije nelogično, jer logično je da bolji đaci imaju bolje šanse” , dodaje on.

Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola slaže se da vrlo dobri učenici imaju veliki problem kada dođe na red upis u srednje škole. On navodi da su najbolje stručne škole još atraktivnije za vukovce od gimnazija i da u njih ne može kročiti maltene niko osim đaka sa odličnim uspehom.

“Smerove poput informacionih tehnologija, farmaceutskih, administrativnih i medicinskih tehničara ne popunjavaju vrlo dobri. Na primer, za upis na smer farmaceutski tehničar u nekim školama bilo je potrebno i više od 100 poena (vukovci, maksimalan broj bodova na maturskom ispitu i osvojene nagrade na republičkim takmičenjima, prim.aut). Sa druge strane, gimnazije u manjim sredinama je teško popuniti”, navodi Antić.

On kaže da se vrlo dobrim đacima ne pruža veliki opseg zanimanja i da su im na raspolaganju škole neki smerovi u mašinskim školama, pogonski tehničar u elektrotehničkoj školi, železnička škola i slično.

“Prvu, Drugu i Treću ekonomsku upisuju samo najbolji. Isti je slučaj i sa smerovima u medicinskim školama, čiji su đaci izuzetno traženi u Nemačkoj i Austriji, bez obzira da li je reč o medicinskim tehničarima, babicama ili farmaceutima”,  kaže on.

Čak 50 odsto đaka su odlikaši

Mesta uvek ima u poljoprivrednim školama, za koje nema dovoljno zainteresovanih, iako je strategija države da tu oblast razvija i ulaže u nju. Takođe, vrlo dobrim đacima preostaju trogodišnje škole, u kojima su povećane kvote za upis.

Kako su se vrlo dobri đaci našli u situaciji da samo popunjavaju mesta u školama koje nisu dovoljno atraktivne?

Odgovor na to pitanje jasniji je ako se uzme u obzir podatak da čak 50 odsto đaka završava osnovnu školu sa odličnim uspehom, a 45 sa vrlo dobrim. Samo pet odsto učenika ima dobar uspeh. Naravno, ovde se postavlja pitanje da li treba preispitati kriterijume za ocenjivanje, ili smo toliko napredovali da su nam deca “čista petica”, talentovani za sve predmete i oblasti.

Izvor: blic.rs