Molila sam boga da vec jednom dodje taj dan, bilo mi je dosta vise lezanja i one tezine koju sam morala nosito svaki dan. Nisam imala nikakav osecaj da se taj dan priblizio. Rekla sam muzu po mome osecaju necu se poroditi do polovine augusta. Taj dan sam bas bila aktivna, seckali smo po gradu, sredjivala neke papire oko drzavljanstva i kada smo dosli kuci moj muz otisao na poso a ja malo prilegla jer me noge bolele od setnje. Stvarno nisam uopste imala bolove ili neki znak da se porodjaj blizi.

Uvece negde oko 21h me nazvala jedna drugarica i dugo smo mi mi pricale tako i bas joj se ja pozalila kako me izmucili doktori kao sve nesto moram da lezim i da se pazim a gle sada termin za porodjaj se blizi a ja nemam jos nikakvog osecaja da ce se uskoro desiti. Dosao mm sa posla i kaze ide kod brata na pivce da li hocu i ja sa njim. Nisam htela da idem jer mi je bas bilo fino kuci nekako i telefoniranje sa njom mi je bas prijalo. Smejale smo se ko lude kad ja cujem puce nesto i osetila sam da mi je to puklo u stomaku. Kazem njoj da cuti da sam nesto cula i osetila i pomislila sam da bi mozda mogao da bude vodenjak ali nisam verovala sve dok mi voda nije pocela da tece dole. Sva uspanicena sam joj rekla sta se desava a ona pocela da vristi na telefon a mene kao smiruje i govori da se ne bojim. Otrcala sam u kupatilo i dok sam stigla do kupatila bila sam dole sva mokra. Voda je bila cista i providna i to me je smirilo malo jer kazu da je to dobro. Nazvala sam muza i kad sam mu rekla sta se desava on u soku kao ne mrdaj eto mene kuci odma i krecemo za bolnicu. Ja sam pokusala da se smirim i da ne panicim i uspelo mi je nekako jer mi je moja doktorka rekla da ne panicim i ne zurim kada mi pukne vodenjak da voda nece kod mene brzo isteci jer mi bebac lezu nisko glavom dole sto sprecava brz izliv vode tako da se na miru istusiram i spremim za bolnicu. Istusirala sam se, dodala jos neke stvari u kofer koji je vec bio spreman, mm je stigao nakon nekih 5 min od naseg razgovora i pozurivao me stalno tako da smo ubrzo krenuli. Nisam imala tada jos nikakve bolove tek nakon nekih 15 minuta su mi pocele kontrakcije ali su bile izdrzljive.

Lezala sam u autu na putu do bolnice i bolovi su bili sve cesci i sve jaci. Kada smo stigli odma su me pregledali i bila sam svega 1cm otvorena, ctg je pokazao blage kontrakcije sto je mene cudilo jer su meni bolovi postajali sve jaci. Vec sam polako postajala nervozna od bolova i rekla sam muzu da nesto nije u redu jer ja imam dosta jake bolove a oni kazu ja necu do sutra posle podne da se porodim a tada je bilo oko 00:30h a vodenjak mi je pukao u 23:15.  Rekli su mi da ce me odvesti u sobu i da pokusam da malo odspavam. Jedva sam hodala od bolova i disala a oni meni da spavam. Legla sam a muz otisao po kofer u auto. Jedna zena je bila sa mnom u sobi i bilo mi je jako zao jer sam ja postajala sve glasnija zbog bolova i jadna nije mogla da spava a i sama je bila sa stomakom do zuba i cekala svaki moment da krene i kod nje. Izvinjavala sam se nekoliko puta zbog mog stenjanja i nekoliko minuta kasnije su bolovi bili nepodnosljivi tako da sam pozvonila sestri i ona je odma bila tu.

Rekla sam joj da ja vise ne mogu da izdrzim bolove , ona se samo nasmejala i kaze kako ne mozes pa to je tek pocetak. Znala sam da nije tako jer su mi kontrakcije vise nisu ni prestajale, strasno nesto. Boze kao je to bolelo!!!! Rekla mi je onda ako je tako idemo u porodjajnu salu pa neka me dr jos jednom pregleda. Nisam mogla da sacekam ni da se muz vrati odvela me je tamo i tada sam vec bila 5 cm otvorena, znaci u roku od nekih 20 minuta sam se otvorila jos 4 cm. Kada je doktorka to videla rekla je da ovo kod mene ide mnogo brze nego sto je mislila i da sad shvata sto me tako boli. Odma su me odveli u sobu gde cu se poradjati. Soba je bila fina a krevet veliki i okrugli mada je meni u tom momentu sve to bilo nebitno jedva sam cekala da krene porodjaj i da ja vidim mog andjela i zagrlim ga. Ukljucili su mi opet ctg a ja sam postajala sve glanija od bolova, nisam mogla da se suzdrzim. Par minuta kasnije bila sam 8 cm otvorena. Videla sam da babica vec sve priprema i da je zvala doktorku i rekla da dodje.  Pritisak dole je bio sve jaci i imala sam osecaj da je beba vec pola napolje ali cim kontrakcije prestanu izgubi se i taj osecaj. Joj zene kako je to bolelo, kako su te kontrakcije jake bile a o bolovima da ne pricam.

Secam se da sam muzu nekoliko puta rekla da ne mogu vise i da nemam vazduha, da sam zedna i da hocu kuci. Ponavljala sam sve jedno te isto ali ja u to nisam kontala. Odjednom je naisao taj bol koji ja ne mogu opisati mislila sam uz to i da cu se ukakiti i da ce mi hemoroidi popucati a doktorka vice babici da je porodjaj krenuo a meni govori kako da disem i da ne guram dok mi ona ne kaze inace cu jako ispucati dole. Cujem kako vice –Udahni-zadrzi vazduh u plucima i guraj, sad izdahni i kada naidje taj pritisak opet onda opet tako i pokazuje. Jedno desetak puta sam tako i kada sam mislila da vise ne mogu, gotovo, ostala sam bez snage i vazduha cujem kako kazu evo vidi se glava i crna kosica-sad guraj i ne prestaj dok ti ne kazem……guraj…..guraj….tako bravo….jos malo…. Guuuuuraj ….evo ga i vidim glavicu od mog andjela kako izlazi onda ga nekao okrenula i on ispade napolje i pocne vriska…Joj koje olaksanje, koja sreca…vise nisam osecala nista…oci su mi bile na njemu a moj andjeo opalio da vristi pa ne staje. Vidim mog muza kako mu suze idu i odjednom ga stavljaju meni na grudi i on prestaje da place. Ja ga grlim i ljubim i ne mogu da verujem da je to moje dete.

Počinjem da se tresem od sreće i uzbuđenja, ne puštam ga, ne dam da mi ga uzmu a babica viče samo na kratko ti ga kradem i odma ga vraćamo. On plače li plače a meni se srce kida došlo mi da ustanem i da im ga otmem. Moj muž je presekao pupčanu vrpcu.

Onda sam pitala da li moraju da me siju jer me nesto peckalo dole, doktorka je rekla da ne zna ali da ce pogledati mada ne veruje. i stvarno pukla sam na dva mesta ali povrsno nista strasno rekla je samo je mesto malo nezgodno i bolece malo. Ona je sila a meni su oci bile u pravcu mog andjela koji je plakanjem uzbunio citavu bolnicu. Mere ga i kazu 3360 gr tezak i 51cm dug, obim glave 34. Strasno lep osecaj, ne mogu vam to opisati. Oblace mog andjela i daju mi ga opet, zagrlila sam ga i ljubila bez prestanka i on prestaje da place. Babica i doktorka su izasle napolje i ostavili nas same da uzivamo sa nasim bebcem. Place moj muz, placem ja, oboje ga grlimo i ljubimo , zagrlili smo se tako i uzivali svi zajedno. Nekih pola sata kasnije su opet dosle i rekle da idem da piskim i ako budem mogla mogu polako da idem u sobu. Naravno mogla sam, sada kada je moj andjeo kod mene mogu sve…… Ponosno sam hodala hodnikom do moje sobe a pogled mi nije silazio sa moje bebe, nisam mogla da ga se nagledam, imala sam osecaj da sanjam i stah da cu da se probudim.