Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Tužna, pretužna priča majke kojoj je beba preminula u stomaku. Ujedno i apel svim roditeljima da prihvate sve neprospavane noći, umor, besmoćnost kao apsolutno vredne osmeha, malenih ruku koje zagrle i radosti koju nam deca pružaju.
Godinu dana kasnije bol je i dalje tu. Veo tuge i dalje viori oko škole, na hodnicima, u učionicama ali i nad celom Srbijom.
Gubitak trudnoće stvara jedinstvenu vrstu tuge koja zahteva vreme, saosećanje i posebnu podršku parovima koji se suočavaju sa takvim bolom.
Sve smo kroz ovo prošle, sigurna sam u to. Vredele smo onoliko koliko bi nas drugi procenili, ponašale se kako smo mislile da moramo – da bismo bile prihvaćene. Jer, činjenica je da same majke nisu uvek i svuda prihvaćene i shvaćene.
Pre nego što kreneš da upireš prstom u druge, možda ipak da ga staviš na čelo.
Emocija nije nešto što možete kontrolisati. Automatska je i javlja se kao odgovor na naše okruženje i naše potrebe.
Ljudi koji umru nikada zapravo i ne odu.
Svaka smrt zahteva proces tugovanja. I boli, bez obzira koliko je nerođeno dete imalo nedelja ili meseci, da li je bilo mala tačkica u stomaku, ili već nalik na bebu. Kako se nositi sa tugom zbog gubitka? Kako podržati ženu koja je izgubila bebu tokom trudnoće?
Plakala sam jutros dok sam se presvlačila ispred ogledala. Za godinu i po dobila sam skoro 50 kilograma. Između pokušaja da zatrudnim, tretmana plodnosti i trudnoće, moje telo je prešlo mnoge granice.
Ne volim majčin dan otkad uz cvijeće ide i svijeća. Nije fer. Tada samo dođem iznad hladnog kamena i pričam sama, bez povratne informacije. Nije fer. Prerano je.
Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
