Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Beograd, 17. oktobar 2023. – Program ,,ZdravoRastimo” posetio je danas OŠ ,,Radivoje Popović" u Zemunu i time nastavio da širi svest o važnosti redovne fizičke aktivnosti za srećno detinjstvo i zdraviji život.
Gojaznost je jedna od najzastupljenijih zdravstvenih poremećaja današnjice. Kliničke studije ukazuju na neverovatan podatak da je u poslednjih 50 godina, broj gojazne dece u svetu povećan za 300%.
Nutricionistkinja kompanije Nestlé otkriva kojim namirnicama u ishrani možemo da dodatno hidriramo naše telo.
Uspešno završena deveta sezona projekta „Zdravo Rastimo“
Profesorka fizičkog i zdravstvenog vaspitanja iz Bora, Mirjana Spasić, jedan je od primera kako bi trebalo raditi sa decom u cilju unapređenja njihovog sveukupnog zdravlja. Osnovna škola „3. oktobar“ u Boru u kojoj radi jedna je od onih koje učestvuju u projektu „ZdravoRastimo” i koji na nivou Srbije sprovodi kompanija Nestlé, što ju je i motivisalo da svojim đacima ponudi drugačije načine da se aktiviraju.
Više od 90 nastavnika fizičkog vaspitanja iz osnovnih škola iz cele Srbije, prisustvovalo je edukaciji za devetu sezonu projekta „Zdravo Rastimo“, koji ističe važnost pravilne ishrane i značaj fizičke aktivnosti dece. Njih pet stalo je rame uz rame sa naučnicima iz instituta „Dr Milan Jovanović Batut“, nutricionistima i ekspertima, i održalo svojevrsni javni čas kojim su poručili da smo, u procesu boljeg tretiranja sopstvenog organizma, svi i dalje učenici u školi od životne važnosti.
Istraživanja pokazuju kako se ishrana dece razlikuje od zemlje do zemlje, na šta utiču razni sociološki i društveni faktori, ali da se jedno ne menja - deca se svuda suočavaju sa određenim nutricionističkim izazovima. Ipak, koliko su ove razlike relevantne, imajući u vidu da stručnjaci kažu kako se budućnost ishrane kreće u pravcu „personalizacije“?
Često izlaganje dece, ali i odraslih, slikama lepih i poželjnih oblika tela u javnosti dovodi do promene njihovog mišljenja o svom izgledu, kao i praktikovanja nezdravih obrazaca ishrane, prekomernog i nepravilnog vežbanja, upotrebe raznih neproverenih dodataka ishrani i preparata za mršavljenje. To može dovesti do razvoja fizičkog i psihičkog stresa, teskobe, nesigurnosti i osećaja sramote, ali i teških poremećaja ishrane poput anoreksije i bulimije. Naučni časopis Current Opinion in Psychiatry objavio je 2016. godine da je najnoviji broj prijavljenih obolelih od ovih bolesti u Evropi između jedan i četiri odsto ukupne populacije.
Pravilna ishrana i redovna fizička aktivnost su dragoceni čuvari zdravlja i dobre forme. U planiranju uravnotežene ishrane važnu ulogu imaju voće i povrće, zbog čega nutricionisti širom sveta pokreću razne inicijative u cilju povećanja dnevne konzumacije upravo tih namirnica. Preporukom o unosu najmanje pet porcija, od čega dve treba da budu voće, a tri povrće, ideja je približiti široj populaciji koju količinu je potrebno konzumirati kako bi se zadovoljila dnevna potreba za nutrijentima poput vitamina i minerala, ali i dodatno obogatio jelovnik dijetalnim vlaknima, elektrolitima i antioksidansima.
Млеко.
Admin
Које млеко је здравије давати детету после годину дана:
Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
