Anoniman
|
Prekopirala sam ovaj svoj post iz teme o vaspitavanju muževa :
Ja sa mm od prvog dana nemam taj problem oko podele kućnih poslova . Grešila bih dušu kad bih rekla drugačije , čak je on možda i previše u tome . Njemu ne predstavlja problem da skuva ručak (čak kuva bolje do mene) , spremi večeru za nas dvoje , usisa , obriše prašinu , opere sudove , sortira veš za pranje , raširi veš , pa čak ponekad i da ispegla isti , ako se ja bakćem nečim drugim . I nije mu to blam , to mu je skroz ok , i ne pogađaju ga eventualne prozivke muškog pola na taj račun . Meni je super što je takav . A kako je uopšte došlo do toga ? Pa ja sam njemu lepo rekla , kada je naša veza krenula u ozbiljnijem pravcu : ja ne kuvam . Nikad nisam kuvala . Ne umem da kuvam , ne volim da kuvam . Nikad nisam bila domaćica . Ne znam po JUS-u da ispeglam košulju , ne pravim 33 vrste kolača i ne dežuram sa metlom u ruci . Takva sam , hoćeš - nećeš , uzmi ili ostavi . Ako uzmeš - ne prigovaraj mi , lepo sam te upozorila . I on je uzeo .
Vremenom su se stvari promenile , naravno, uz malo dobre volje ja sam naučila što - šta da spremim , da ga obradujem , vodim računa o domaćinstvu ali je to i dalje u nekim skromnim okvirima , dovoljnim da sve funkcioniše kako treba , a da ja budem opet JA , a ne neko ko mlati krpom zarad opšteg blagostanja .
Mi smo , jednostavno , postigli kompromis , i našli se na pola puta : kao što on u određenoj meri želi domaćicu , tako i ja u određenoj meri želim da sačuvam svoj stari način života , u kojima su sudovi neoprani ali sam ja na suncu i uživam negde sa sobom takvom kakva sam . On je mene pustio da ne budem domaćica , a ja sam njemu za ljubav ipak postala malo domaćica .
Elem , tu smo temu obradili . Kao što mi kućanski poslovi sa mm nisu problem - tako mi je problem nešto drugo : ono , duhovne prirode , gde smo potpuno zamenili uloge i to me izluđuje . O čemu govorim ? O onome da sam , kada god iskrsne neki problem ( a ima ih , vala) , ja ta koja teši , ja ta koja ohrabruje , ja ta koja je "stub" u tim momentima , jaka za oboje . MM se obično slomi i jako deprimira , a ja lelujam oko njega sa smeškom i konstantnim "biće sve u redu" . E TO meni smeta . Volela bih da samo jednom ja budem ta koja će biti ohrabrivana i "štićena " na taj način . Da budem slabiji pol , a ne večiti utešitelj i izvorište energije i vere u bolje sutra .
Sad kad pročitam sve ovo kontam da sam izgleda ja ta koja piški stojeći 
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
malo da nađem ovakvu neku temu, ali ne nalazim.... 
i sl. Ali meni je ponekad stvarno muka od tog "muškaranja". 
Nije dosta što brinem da se domaćinstvo snabdeva, ja uvek smišljam šta se kuva, gde se ide, šta M da obuče, da li je uključen bojler, da li je bačeno smeće, nego moram i rukave da zavrćem svaki problem kad iskrsne.... Mm je divna osoba, ali moram javno konačno i to da priznam - mm je mlakonja!!! 
!Moram priznati da te razumem,mada ja vise nisam u takvoj situaciji-tako mi je bilo u predhodnom braku
!Bila sam pokretac svega,odgovorna za sve!Bila sam pravi brkajlo
ala si.Sadasnji suprug mi je zmaj!Ponovo se osecam kao zena i vise nikad ne bi nosila pantalone !!!!Cak sam i kosu pustila
bravo prijo moja, slicne smo... 
