ČLANCI

Laura Gadis je majka četvoro dece. Ona na svom blogu piše svoju priču o trudnoći, gubitku i životu.

• ČITAJ DALJE

I dok ih sve tako malene gledam, onako zauzete u igranju i nevinosti, kroz glavu mi samo prolazi jedno: „I ja sam jednom imala bebu, takođe. Samo nisam dobila priliku da je odrastam.“ E zato sam i ja bila, JESAM, mama, čak iako me svet ne prepoznaje kao majku. I sledeći put kada neko neizbežno pita: "Da li imaš decu?" Možda ću samo odgovoriti sa istinom: "Da, jedno, na nebu!"

• ČITAJ DALJE

Kada pobacimo, kada izgubimo bebe, nema ništa. Ućutkane smo. Nemamo podršku.

• ČITAJ DALJE

Taj Đurđevdan osvanuo je kao i bilo koji prethodni dan. Sa sumnjom. Sa osjećajem “praznog“ stomaka. Sa senzacijama. Sedma nedelja trudnoće. Imali smo otkucaje na ekranu na zadnjem pregledu.

• ČITAJ DALJE

Rođena je zdrava i usnula. Prelepa. Savršena. Verujte mi na reč. Držala sam je u nedrima..... Tako usnulu i savršenu. I celivala dok je nisu odveli. Daleko od očiju, ali nikada iz duše i srca. Nikada. U svakom mom atomu, ona i dalje živi.

• ČITAJ DALJE

Nakon svakog pobačaja Laura bi svom mužu govorila: “Nikad više.” Svaki put kada bi ostala u drugom stanju govorila bi mu: “Ovo je zadnji put. Ako ne uspije, to je to.” No, nešto joj nije dalo da odustane i uporno je iznova i iznova prolazila kroz šokove, tugu i uvijek bi njene suze i očaj pobijedila nada koja se tvrdoglavo probijala kroz sve prepreke.

• ČITAJ DALJE

Moja prva trudnoća se završila pobačajem.Sećam se da telefon nije prestajao da zvoni. Prijateljice i familija su me zatrpali porukama saučešća i ohrabrivanja ali nikad nisam bila usamljenija nego tada.

• ČITAJ DALJE

Možda je bitno da majke i očevi, bake i deke znaju, da nije bitno kog je pola zaista dete, i da veruju koliko je sreća lepa a tuga jaka i uvek se sa strahom spaja i množi.

• ČITAJ DALJE