/11 /11

Za aktuelne sadržaje i vesti o roditeljstvu i trudnoći dodajte Ringeraju kao svoj omiljeni izvor na Google-u.

Postavi

Postavljate sebi pitanje „šta se to dešava s mojim detetom“, a jedino što treba u tom trenutku da odradite jeste da prepoznate da li je vaše dete ljuto, tužno ili samo nervozno. Budite strpljivi u shvatanju i prihvatanju emocija svoje dece.

Deca, kao i odrasli, imaju razloga za svoje emocije, samo što u tom uzrastu nisu sposobna da ih na adekvatan način izraze.
Postanite svesni emocija svoje dece

Kada vidite dete uznemireno ili ljuto bez razloga, to izgleda nevažno, ali može da vam pomogne da sagledate sliku onoga što se dešava u njegovom životu. Trogodišnja devojčica ne ume da kaže: „Mama, žao mi je što sam džangrizava u poslednje vreme. To je zato što sam pod velikim stresom, jer se stalno selimo.“
Deca od sedam godina i mlađa preko maštanja i igre otkrivaju uzroke osećanja. Tako mogu bezbedno da isprobaju svoje emocije.

Prepoznajte osećanja dece da biste im se približili

Nemojte ignorisati dečija osećanja očekujući da ona isčeznu, jer to se retko dešava. Naprotiv, negativna osećanja nestaju kada dete može o njima da govori, da ih imenuje i da se oseća shvaćeno. Ako vaš petogodišnjak izgleda nervozan zbog odlaska kod zubara, bolje je da taj strah istražite dan ranije nego da čekate da se dete "bacaka" u zubarskoj stolici.


Slušajte i poštujte

Prepoznavanje dečjih emocija zahteva da obratite pažnju na govor tela, izraz lica i gestove. Sigurno ste primetili namrgođenu obrvu, stisnute usne ili cupkanje nogom. Razmislite šta to govori o osećanjima deteta. Budite sigurni da i dete ume da čita govor vašeg tela. Ako želite da razgovarate opušteno, pažljivo, zauzmite sledeći stav: sedite u njegovom nivou, udahnite duboko, opustite se i usredsredite se. Zapamtite da je jednostavno posmatranje bolje nego ispitivanje. Možete da kažete: „Izgledaš umorno danas“, i čekate na njegov odgovor.


Pomozite detetu da imenuje emocije

Roditelj koji vidi svoje dete u suzama može da kaže: „Osećaš se veoma tužno, zar ne?“ Tada ne samo da je razumeo dete, već ono ima i reč kojom može da opiše svoje intenzivno osećanje. Studije pokazuju da imenovanje emocija može da ima smirujući efekat na nervni sistem.


Pomozite detetu da reši problem

Vrlo je važno za decu da razumeju da njihova osećanja nisu problem, već je to njihovo loše ponašanje. Razgovarajte sa detetom o njegovom postupku, i pitajte ga šta misli, i da li postoje i drugi načini da odreaguje. Pružite mu podršku, na primer: „Razumem da si ljut što ti je Stefan uzeo igračku. I ja bih bila. Ali zar misliš da si sve rešio time što si ga udario? Razmisli, šta si drugo mogao da uradiš?“ Ovako nešto njemu može mnogo da znači i da pomogne.