U poslednjih desetak godina ovom problemu je posvećeno mnogo istraživanja, i sva ona su potvrdila da fizičko kažnjavanje dece od njih stvara agresivne pojedince; Foto: Freepik

/11 /11

Biti roditelj je velika obaveza i odgovornost, i zahteva puno odricanja, vremena, ljubavi i rada.

Vaspitanje deteta treba da se temelji na uspostavljanju i izgradnji kvalitetnog odnosa s vlastitim detetom, a temelj takvog odnosa su prihvatanje i poštovanje ali i postavljanje određenih granica.

Postavljanje granica u vaspitanju jednako je važno kao i razumevanje, ljubav i podrška. Na taj način deca nauče da su odgovorna za ono što im se događa, to im pomaže da steknu samoregulaciju osećaja i ponašanja, da budu samopouzdana, ali i da steknu osećaj sigurnosti i poverenja u roditelje. Sve su to vrlo važne veštine koje detetu omogućavaju bolji uspeh u školi, ali i uspostavljanje dobrog odnosa sa vršnjacima i izgradnju prijateljstva. Brojna istraživanja pokazuju da vaspitni stil u kojem su visoko zastupljeni podrška, prihvatanje i pokazivanje topline i ljubavi, ali i jasno i dosledno postavljanje granica, strukture i očekivanja, omogućuje deci da odrastu u samopouzdane, stabilne i uspešne osobe koje neguju kvalitetne odnose s drugima.

Vaspitanje deteta svakako uključuje disciplinu. Nažalost, u mnogim domovima disciplinovanje uključuje i razne oblike fizičkog kažnjavanja. Starije generacije čak su imale i uzrečicu da je batina izašla iz raja. U poslednjih desetak godina ovom problemu je posvećeno mnogo istraživanja, i sva ona su potvrdila da fizičko kažnjavanje dece od njih stvara agresivne pojedince. Roditelji su često pod emotivnim stresovima zbog kojih suviše oštro reaguju, a za batine ili povišen ton je potrebno mnogo manje vremena prilikom vaspitavanja deteta nego objašnjavanje šta je dobro a šta ne. Međutim, batina je više izraz nemoći roditelja da disciplinuje dete drugim merama, kao i njegove nemoći da u određenim trenucima obuzda svoje impulsivne reakcije.

Američko društvo pedijatara opisuje udaranje dece kao nepoželjno u bilo kojoj situaciji, jer ono nema dugoročnog efekta kao vaspitno sredstvo koje bi decu trebalo naučiti lepom ponašanju. Stoga se preporučuje istrajnost u vaspitanju koji probleme rešava komunikacijom, a koji od roditelja zahteva strpljenje.

Strategija time-outa je dobar izbor, a uključuje uskraćivanje pažnje detetu prilikom njegovih ispada, odnosno svojevrsno smirivanje i ćutnju. To razdoblje ćutnje primoraće dete da se smiri i u interakciji s roditeljima razmisli o svome ponašanju.

Najvažnija stvar kod time out-a je što dete provodi ovo vreme u dosadnoj okolini kao što je hodnik ili u njegova soba, i postaje mu jasno da nećete popustiti pred njegovim besom ili lošim ponašanjem, naravno i vi dobijate na vremenu da se smirite. Ali, u praksi, za mnoge roditelje zamah po guzi ima brži i trenutni učinak.

Istraživanja su pokazala da su deca koja su češće bila udarana na uzrastu od tri godine, pokazivala agresivnije ponašanje već sa pet godina. Takođe, mališani koji su dobijali po guzi na uzrastu od 12 meseci pokazivali lošije rezultate na kognitivnim testovima na uzrastu od tri godine.

Deca koja su bila udarana samo mesec dana pre početka istraživanja, pokazivala su 50% više agresivnosti od dece koja nisu fizički disciplinovana. Agresivne ispade prati neposlušnost, nestrpljenje i želja da njihove želje i potrebe budu odmah zadovoljene, frustracija, promene raspoloženja i fizičko nasrtanje na druge. Udaranje, kao kazna,pokazuje detetu da je u redu udariti druge da bi rešio problem i da je u redu kazniti drugog na isti način. Dok nefizičke metode discipline pomažu detetu da se suoči sa svojim osečajima i uči ga nenasilnim načinima rešavanja problema.

Udaranje uliva strah kod deteta, neretko se javlja još veća neposlušnost i inat kod deteta, a ne razumevanje problema kod dece. Čak i ako dete prestane da viče nakon što je dobilo batine, to ne znači da razume zašto ne sme tako da se ponaša. Osim toga, udaranje i za njih postaje model ponašanja koji rešava probleme. Batine su najdirektnije kažnjavanje deteta, a ne njegovog pogrešnog ponašanja. One šalju poruku "ti si loš", umesto "ovo si loše uradio". Dakle, cilj je u startu promašen.

Fizičko kažnjavanje možda je učinkovito kratkoročno, ali sa vremenom postaje sve manje i manje. Ono otežava disciplinovanje kako dete odrasta.

Ulaganje vremena u učenje deteta zašto je njegovo ponašanje loše i krivo, na duge staze stvara više osveštene i odgovorne pojedince koji mogu kontrolisati svoje emocije i ponašanje.

Autor: Dečiji psiholog Jelena Krstić Anđelković

Individualni psihoterapijski rad sa decom i savetovanje roditelja

telefon: 063/460782063/460782 

adresa: Knez Miletina 26, Beograd