Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
Copyright 2008-2026
Danu media d.o.o. Beograd
Prosečno dete danas ima skoro isti nivo anksioznosti kao psihijatrijski pacijent 1950-ih
Uredništvo portala Ringeraja.rs, 27.10.2025
Stalna mentalna hiperaktivnost stvara telo koje nikada ne odmara. Nervni sistem ostaje u stanju blage pretnje … danima, mesecima, godinama.
|
Nikada prije nismo imali toliku količinu stimulacije. Foto: Freepik
/11
Čitala sam nedavno istraživanje Američkog psihološkog udruženja (APA) i objavljenu meta-analizu koja kaže da prosečno dete ili mlada osoba danas ima skoro isti nivo anksioznosti kao psihijatrijski pacijent 1950-ih.
I tu sam se zaustavila. Disala sam dublje. Shvatila sam ozbiljnost situacije.
Kako je moguće da generacija sa neograničenim pristupom informacijama, slobodom izražavanja i tehnološkim (i svim drugim vrstama) komforom …. zapravo postaje najnapetija, najusamljenija i najnesigurnija od svih prethodnih?
Slušam stalno primere od svojih drugarica koje imaju decu u pubertetu i iznad… Teške borbe.
Studija koju je vodila psihologinja Jean Twenge sa Univerziteta San Diego (objavljena u Journal of Personality and Social Psychology, 2000.) analizirala je podatke više od 40.000 studenata i dece izmedju 1952. i 1993. godine.
Dakle, 40 godina! A pazite, studija bez interneta!
Zaključak: nivo anksioznosti i neuroticizma konstantno RASTE, i današnji adolescenti i studenti prijavljuju oko jednu standardnu devijaciju više na skalama anksioznosti od generacija 1950-ih.
Drugim rečima- današnji ‘prosečni’ mladi imaju emocionalnu tenziju koja je nekad bila karakteristična za one koji su tražili psihijatrijsku pomoć.
Zašto je to tako?
Po meni, informacijski šum i energetsko zagađenje su definitivno faktori.
Nikada pre nismo imali toliku količinu stimulacije.
Stalna mentalna hiperaktivnost stvara telo koje nikada ne odmara. Nervni sistem ostaje u stanju ‘blage prietnje’ … danima, mesecima, godinama.
Izgubljeni osećaj zajednice je takođe veliki razlog, jer digitalna druženja postaju druga koža koja uzima tradicionalne načine ljubavi.
Kakva su vaša iskustva sa sopstvenom decom?
Autor: Naida Kundurović - geštalt psihoterapeut
Izvor: Aya's touch
Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:
Šta treba da znamo o alergijskoj kijavici
Alergijska kijavica ili alergijski rinitis predstavlja hronično inflamatorno oboljenje sluznice nosa koje je uzrokovano ...
21
Alergijska kijavica ili alergijski rinitis predstavlja hronično inflamatorno oboljenje sluznice nosa koje je uzrokovano ...
21
Roditelji loše navike "prenose" na...
Ako ne želite da usvoje vaše loše navike, povedite računa o svojim svakodnevnim ritualima, koji mogu da "upropaste...6
Ako ne želite da usvoje vaše loše navike, povedite računa o svojim svakodnevnim ritualima, koji mogu da "upropaste...
6
Imati sestru čini vas srećnom osobom
Imati sestru čini vas srećnijom osobom, potvrdilo je istraživanje6
Imati sestru čini vas srećnijom osobom, potvrdilo je istraživanje
6
