Jagode vode po svojim antioksidativnim svojstvima, odmah iza kupina i borovnice. (Foto: Freepik)

/11 /11

Ukusne rumene jagode koje su se ovih dana pojavile na pijačnim tezgama omogućavaju nam da obogatimo jelovnik nakon jednolične ishrane u zimskim mesecima.

Jagode su bogate dijetalnim vlaknima

Pogodne su za ishranu dijabetičara pošto sadrže malu količinu šećera, a zbog niske kalorijske vrednosti, preporučuju se i osobama sa viškom kilograma: u 150 grama jagoda ima oko 45 kalorija. S obzirom da imaju malo kalorija, ako ih jedete pre treninga, potrošićete više kalorija trenirajući, zbog visokog nivoa nitrata. Umesto šlaga, pospite biber preko njih - nije tako ukusno, ali je odlično za smanjenje obima struka.

Stari Rimljani su ih koristili u za lečenje raznih bolesti

Nisu bili daleko od istine jer jagode snižavaju holesterol i smanjuju rizik od raka i srčanih bolesti. Aromatični crveni plodovi bogati su kalijumom, kalcijumom, gvožđem i magnezijumom, a imaju i dosta vitamina A i Ce.

Poslednja istraživanja su potvrdila da jagode vode po svojim antioksidativnim svojstvima na listi od 40 vrsta voća i povrća, odmah iza kupina i borovnice. Ali to nije sve, jagode imaju diuretična i lagano laksativna svojstva. Vrlo su osvežavajuće i otvaraju apetit. 

PROČITAJ JOŠ: Danas su na meniju špargle!

Pomažu u izbeljivanju zuba, a koriste se i za negu kože

Kiseline u svežim jagodama otklanjaju neželjenu obojenost naših zuba, jednostavno žvakanjem nekoliko minuta. Potom se zubi isperu mlakom vodom s prstohvatom sode bikarbone.

Polovinom jagode možete da istrljate lice da biste ga izbeleli. Na opekotine od sunca na koži možete utrljati sok od jagode, a potom isprati mlakom vodom.

Šumske jagode su sitnije, mirisnije i ukusnije

Sazrevaju kasnije od baštenskih, bogatije su vitaminima. Osim plodova, koristi se i njihovo lišće od kojeg se kuva čaj bogat vitaminom Ce.

Jagode se smatraju jednim od najčešćih alergena

Budite oprezni, jer jagode spadaju u namirnice koje oslobađaju histamine: otpuštajući histamin u organizam, kod osoba s predispozicijom mogu da izazovu alergije, posebno urtikariju, s kojom se treba boriti na način da priviknemo organizam da jede jagode (naravno postepeno...). Osobe sklone koprivnjači (posebno deca) treba da izbegavaju jagode.

Ovo je jedino voće koje semenke ima sa spoljne strane, a svaki plod ih sadrži oko 200.

Belgijanci su im posvetili muzej, a statistike pokazuju da su jagode omiljeno voće svakog drugog mališana.