/11 /11

Jednom čoveku i ženi rodi se jedno vrlo malo dete. Napuni već i desetu godinu i jedva čovek da ga primeti kad hodi. Poče bogme i da radi, da kopa, ore i sve druge poslove da svršava. Jednog dana odnese ocu hleba na njivu. Otac mu sede da ruča a ono uze da ore. Prođe tuda neki bogati trgovac i svrati kod ovog orača da zapali cigaru. Cigaru zapali i reče:”Kakvo ti je , bogati, ono ralo što samo ore?”

Orač se nasmeja i reče: “Pogledaj bolje, samo li je ? Zar ništa drugo ne vidiš ? “ – “Ja bogme ne. A zar ima koga? “- “Moj sin , nego je vrlo mali pa se jedva vidi od gruda”- “Ama nije moguće da tako mali ore”čudi se trgovac – „Videćeš kad otuda na ovamo istera brazdu.”

U to stiže i dete. Otac mu reče da ispregne volove da se i oni odmore. Dete posluša pa sede u hlad ispod jedne pečurke. Trgovac se ne mogaše čudu načuditi!... Pa navali da mu orač proda sina. Otac se nađe uvređen i bi gotov da trgovca za gušu uhvati, ali dete priđe i šapnu mu:“Prodaj me, prodaj za dobre pare pa ću ti ja opet doći.” Otac popusti, pogodi se I uzede pare.

Trgovac dete metne u kesu i ode. Putem se i ne seti da pogleda tu li je. Dete, pak, imaše nožče I njime raseče kesu I džep pa polako se spusti na zemlju I natrag, te doma.Kad trgovac stiže kući I htede ženi da se pohvali: “ Da znaš, ženo, kakvo sam ti jedno čudo doneo!...“  i maši se rukom za kesu. Kesu izvadi iz džepa, al praznu, ni deteta ni para!

“Ju, do Boga!”, viknu tako da se žena uplaši.

“Šta ti je, zaboga, čoveče? “ zapita ga.

“Kako šta mi je ,kad sam tolike pare dao” reče i sve joj ispriča. Pa usede na konja, te nazad da traži dete. Putem ga ne nađe i dođe kod dedine kuće. Čim ga spaziše, dete reče da ga sakriju ispod fildžana, jer se neće setiti da ga tu traži. A kad trgovac reče da je dete pobeglo i da je došao da ga traži, roditelji dreknuše: “ Dete da nam nađeš! Jer, ako smo ga prodali, nismo ti dali pravo da i njegovim životom raspolažeš. Ti si ga u kesi ugušio, ili ubio, pa, da bi zabašurio i trag, došao si amo da ga od nas tražiš. Ako, pak, ne veruješ da nije došlo, evo kuće pa traži”.

Trgovac poče svuda tražiti i svaku stvar podiže, izuzev fildžane, i ne nađe ga. Bi mu krivo i žao što je tolike pare uzalud dao, ali se još više i uplaši da ga ovi ne tuže sudu što im je dete izgubio, pa izvadi kesu te im još jednu sumu novca dade i ode.

A dete izađe ispod fildžana i slatko se nasmeja: “Vidiš, tato, kako sam ti zaradio!”