163.650 registrovanih članova

Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.

Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (26.04 -30.04.2021) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?

Da, želim da odustanem!

Ne, nastavljam sa takmičenjem!

Odlično!
Još nekoliko koraka i prijava će biti završena.

U skladu sa Generalnom Uredbom o zaštiti podataka (EU 2016/679) obaveštavamo Vas da kompanija Danu media d.o.o., koja je u ulozi upravljača ličnim podacima koje ste nam poverili u postupku prijave na e-novosti, vašim podacima pažljivo rukuje, zakonski i u skladu sa navedenim pravnim odredbama.

Vaše lične podatke nikada nećemo deliti drugima, osim na osnovu vašeg izričitog odobrenja. U svakom trenutku status vašeg pristanka možete urediti u ličnom profilu »Moja Ringeraja« ili komunikacijom na mail info@ringeraja.rs.

Najlakše ćemo obavljati svoj posao, ako označite sve kvadratiće. Hvala na poverenju!

Slažem se sa uslovima korišćenja portala i razumem i prihvatam uslove Pravilnika o zaštiti podataka, portala Ringeraja.rs.

Slažem se da se moji lični podaci čuvaju u bazi podataka korisnika portala, da na portalu napravite moj lični profil i moju e-mail adresu uvrstite u listu primalaca izabranih novosti/newslettera (uredničke novosti, novosti za trudnice i novosti za roditelje) kao i u listu primalaca mesečnih uredničkih novosti.

Drago mi je da je portal Ringeraja.rs slobodno dostupan svima. Zbog toga, slažem se da na moju e-mail adresu povremeno šaljete komercijalne ponude proverenih partnera Ringeraja.rs koji omogućavaju da portal i dalje ostane besplatan i dostupan svima.

DETE

Prijavi se za newsletter!

Mnogo je važnije da DECA imaju šta da ZAPAMTE

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 10.10.2022

Ali gde su deca? Čujem, ima raznih dečjih kampova… i sve se plaća. U moje vreme, toga nije bilo, nego kad smo mali, spakuju nas kod babe, pa kod tetke, ujne… samo da tamo postoji neko dete, neko društvo. Ja sam imala drugaricu koja je živela u kući odmah pored babine.

Ključne reči:

Kad smo mali, spakuju nas kod babe, pa kod tetke, ujne… samo da tamo postoji neko dete, neko društvo. Foto: Freepik.com

/11

Počeo raspust. Nema više graje, cike, vike, dozivanja…ispred škole, preko puta mog prozora. To je jedina buka koja mi ne smeta, jer znači život, detinjstvo, nevinost, mladalačku neartikulisanost… a to je sve lepo. Ali gde su deca? Čujem, ima raznih dečjih kampova… i sve se plaća.

U moje vreme, toga nije bilo, nego kad smo mali, spakuju nas kod babe, pa kod tetke, ujne… samo da tamo postoji neko dete, neko društvo. Ja sam imala drugaricu koja je živela u kući odmah pored babine. Male, gradske kuće sa kapijom i dvorištem, onda nekoliko stepenika i u njenom i u babinom dvorištu rasle su kajsija, šljiva i dve jabuke, ali i raznobojne ruže, lepe, kate, dalije… Nas dve bismo sortirale opale latice i u debelom ‘ladu spremale ručak po ceo dan.

PROČITAJ JOŠ: 5 stvari koje deca uvek pamte o roditeljima

Posude koje su glumile šerpe i lonce, bile su konzerve od paštete i poneka malo veća, a varjače – štapići od sladoleda. Sa malo vode zamešamo zemlju i onda od blata pravimo kuglice koje su nekada bile ćufte, a nekada kolači koje smo ukrašavale laticama. Ruke prljave, zavuče se blato ispod noktiju, ali se to sve lepo opere starom četkicom za zube koja je tome i služila. Onda zovemo babu da joj pokažemo, da je poslužimo i da nas malo hvali. Morala je da glumi oduševljenje, da nam se obraća kao da je stvarno došla u goste, i da kaobajagi proba.

Kad završimo sa ručkom, odemo kod moje drugarice. Stara kuća sa debelim zidovima, dnevna soba u polumraku da bude prijatno. Poređamo lutke na krevet i onda se pravimo pametne. Ja kao izigravam učiteljicu i držim neko predavanje, ali mnogo je bitnije što ih svaki čas opominjem “sedi lepo, ne krivi se”, “ponovi sad šta sam rekla”, “deco, ovo je jako važno”… Mislim da su lutke imale najviše časova muzičkog, jer smo ih učile neku novu pesmicu. Posle nas njen tata odvede na sladoled – jedna kugla u malom kornetu. Meni vanila.

Povremeno, posle doručka, deda donese dopisnice “da se javimo mami i tati”. Na razglednici ne može mnogo toga da stane, pismo je preopširno, a dopisnica taman. U dve rečenice napišem kako nam je lepo, kako se igramo po ceo dan i gotovo. Ostatak, dopiše deda.

PROČITAJ JOŠ: Nemoguće je dati previše ljubavi svom detetu!

Onda, na nekoliko dana idem kod tetke, najmlađe sestre moje mame. Imala je u spavaćoj sobi lutku koje se tada zvala “italijanska” ili “spavaća lutka”. Služila je kao ukras na krevetu u spavaćoj sobi. Velika, sa uštirkanom punđom, u krinolini punoj sintetičke čipke koja se nameštala u pun krug kada lutka sedi. Zauzimala je trećinu kreveta. Znala sam da ležim pored nje satima i da je gledam. Imala je i prave trepavice, pa kad legne – ona žmuri. Lutka – devojka. Koje čudo “tehnike”.

Sama činjenica da sve to pamtim, dovoljno govori o tome koliko je bilo lepo.

Deca mojih prijatelja su ovih dana u nekom od kampova na planini, jezeru… kažu – važno je da je sve organizovano.

Mnogo je važnije da imaju šta da zapamte.

Sva ta sećanja tako lepo legnu na dušu.

Naročito vikendom.

Autor: Gorica Nešović
Izvor: AllMe