/11 /11

Roditelji u prvim godinama života deteta mogu mnogo da učine za njegov pravilan razvoj, pod uslovom da su dovoljno motivisani i informisani. Rani period je jedinstvena prilka za delovanje, jer u prvih pet godina imamo progresivni razvoj u svim ključnim oblastima psihofizičkog funkcionisanja deteta, kaže za "Politiku" Milena Petković Milenović, psiholog u Domu zdravlja Niš, u okviru kojeg radi Razvojno savetovalište.

"Prepoznavanje eventualnih odstupanja omogućava nam odgovarajuću ranu intervenciju, u periodu kad ona daje najubolje efekte. Ono što je smetnja u ranom detinjstvu, najčešće se brzo otklanja nekom od tehnika rane intervencije, ali ako smetnja nije prepoznata, vremenom dobija novi, složeniji oblik. Kada znate da možete da utičete na inteligenciju deteta, da usmeravate njegovu motivaciju, emocije, da oblikujete celokupunu ličnost, onda je to važan i odgovoran zadatak ne samo za stručnjake, već i širu društvenu zajednicu", objašnjava Milena Petković Milenović.

Funkcije formirane tokom prvih pet godina osnova su svega što će se nadograditi nakon toga.

"Do kraja treće godine proces vaspitanja i proces učenja se odvijaju posebno, a onda se spajaju u jedan. Tada dete već treba da ume da sačeka svohj red u grupi, podeli igračne sa drugima, razume jednostavna pravila igre, koristi olovku, sklapa rečenice, imenuje oblike, samostalno jede... Treba da uspostvalja kontakt sa drugom decom i odraslima, akli i da pokaže potrebu za prkosnim ponašanjem, tojest da kaže 'ne' autoritetima", navodi sagovornica " Politike".

Niškom Razvojnom savetovalištu najčešće se javljaju roditelji koji su zabrinuti za razvoj govora deteta. Tu spada čitav spektar problema u ponašanju koji se manifestuju kroz teškoće u međusobnoj komunikaciji i saradnji, razvojno neprimerenim strahovima, problemima pri odvajanju i adaptaciji na kolektiv, kaže Milena Petković Milenović za list.

Period ranog razvoja deteta izuzetno je osetljiv, pogotovo prva godina života, kada određenim podsticajnim aktivnostima možemo uticati na pravilan razvoj, kaže primarijus dr Jelena Rakić Milanović, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić".

"Deca se razvijaju predvidivim redosledom, ali nikad istom brzinom. Prekretnice i eventualna kašnjenja u njihovom razvoju su samo znak na koji treba usmeriti pažnju izabranog pedijatra koji će dete pregledati i uputiti na dalja ispitivanja ukoliko je neophodno. Neke od ovih prekretnica su mogućnost odizanja glave i ramena u položaju na trbuhu u uzrastu od tri, četiri meseca, okretanje sa leđa na trbuh sa pet, šest meseci, samo stalno sedenje sa devet meseci ili stajanje uz podršku sa 12 meseci", objašnjava sagovornica "Politike".

Mnogo važnije od ppokušaja praćenja prekretnica je obraćanje pažnje na dete u celini - kako komunicira sa roditeljima, odnosno starateljima: u doba novorođenčeta da li ga njihovo uzimanje u naručje smiruje, kasnije prati li ih pogledom, da li im se smeje, uzvraća glasove, pruža ruke.

Kako se dete igra: prvo se igra svojim rukama, potom prvo pokušava, a zatim i uspeva da uhvati igračku, prebaci je iz ruke u ruku i namerno ispusti. Naročito je važno da se mame i tate igraju sa decom i to igrama primerenim njihovom uzrastu.

"Roditelji nam se javljaju najčešće u drugoj polovini prve godine života deteta i to kad oni procene da je dete već trebalo da počne da sedi, ili da puzi, ili zato što ne ustaje i ne hoda u vreme kad je već neko u njihovoj porodici hodao. Ima onih koji su opravdano zabrinuti, i treba im pomoć, ali ima i onih koji se 'takmiče' Važno je nikad ne porediti razvoj svog deteta sa razvojem drugog mališana", naglašava Jelena Rakić Milanović.