|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (26.04 -30.04.2021) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Razvoj motorike kod dece sa Daunovim sindromom (1. deo)

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 14.6.2021
Svako dete sa Daunovim sindromom razvija motoričke sposobnosti svojim tempom u zavisnosti od sopstvenih kapaciteta, ograničenja i sposobnosti.

image
Daunov sindrom prate različita stanja kao što su: hipotonija, hiperelastičnost zglobova, kraći udovi, karakteristike šake, pridružena medicinske teškoće itd. (Foto: Freepik)
/11


 

Daunov sindrom prate različita stanja koja utiču na razvoj kako grube tako i fine motorike koja se često ne razvije u potpunosti kao kod dece opšte populacije. Neka od njih su: hipotonija, hiperelastičnost zglobova, kraći udovi, karakteristike šake, pridružena medicinske teškoće itd.

Hipotonija je snižen mišićni tonus i kod dece sa Daunovim sindromom može biti različitog intenziteta. Svako dete sa hipotonijom se suočava sa teškoćama prilikom uspravljanja. Hipotonija zahvata sve mišiće tela, što znači da će dete imati snižen mišićni tonus lica vrata, jezika, trupa, ruku i nogu. Snižen mišićni tonus kao što utiče na grubu motoriku, takođe utiče i na fine motorne sposobnosti. Samim tim ima uticaj i na  na kognitivni razvoj, jer npr.  detetu kojem je teško da održi balans prilikom sedenja biće teško i da dohvati igračku. Snižen tonus u vratnom delu leđa i ramenom pojasu uticaće na sposobnosi deteta da pruži ruku i hvata predmete, kao što nizak mišićni tonus u rukama i šakama, otežava detetu da drži predmete, a da mu ne ispadaju.Takođe za dete  može biti posebno teško  stiskanje  prstima, kao npr. pritiskanje igračaka sa tasterima. Samim tim dete postaje uskraćeno za iskustvo istraživanja i manipulacije predmetima kroz koje između ostalog  uči i razvija mišljenje.

Hiperelastičnost zglobova

Ligamenti koji podržavaju zlobove su slabi i utiču na preveliku pokrtetljivost zglobova. Na primer, palac može biti toliko hiperpokretljiv da je detetu veoma teško da manipuliše ili drži manje predmete u ruci. Usled labavosti ligamenata dete sa Daunovim sindromom ima veću opasnost od dislokacije zgloba. Ukoliko postoji indikacija da vaše dete ima dislocirane zglobove kao što su: stalni bol oko zglobova, čudan položaj udova, ili izbegavanje pokreta ekstremitetima, trebalo bi posetiti lekara.


PROČITAJ JOŠ: Kako je biti roditelj deteta sa smetnjama u razvoju

Posebnu pažnju treba obratiti na to kako pomažemo detetu da se uspravi. Nemojte vući dete za ruke, kako ne bi došlo do istegnuća. Takođe jedna od pratećih pojava jeste Atlanto aksijalna nestabilnost (AAI), odnosno neusklađenost kičmenih pršljenova C1 I C2, pa je preporuka da se uradi rentgenski snimak do treće godine kako bi se pravovremeno postavila dijagnoza.


Kraći udovi

Možda ste primetili da ruke i noge vašeg mališana izgledaju kraće u odnosu na njihov torzo, što  je uobičajeno kod dece sa Daunovim sindromom. Ovo ćete najverovatnije primetiti kada budete pokušavali  da mu pomognete da nauči da sedne i da se postavi u položaj na rukama i kolenima. Nešto kasnije prilikom kupovine odeće, odgovoarajućeg bicikla ili kada vaše dete bude obuvalo patike -biće mu teško da ih dohvati.

Šaka

Šake dece sa Daunovim sindromom takođe mogu imati neke jedinstvene fizičke karakteristike. Sveukupno šaka je manja nego kod  druge dece, prsti su kraći, a neretko su na rođenju  kosti šake nedovoljno razvijene, što usporava razvoj hvatanja i manipulacije predmetima koji se drže u ruci. Najčešće se kosti šake i prstiju potpuno razviju do adolescencije.

Kognitivni nivo

Razvoj motorike usko je povezan sa kognitivnim veštinama, jer na ranom uzrastu deca najviše uče o svetu oko sebe putem manipulacije predmetima. Npr. dete uči da kada ispusti ili baci predmet on uvek padne dole, ili da je igrčka koju sakrijemo, na primer ispod marame još uvek tu kada se marama podigne ili skloni (stalnost objekta)

Medicinska stanja kao što su urođeni problemi sa srcem, štinom žlezdom, epilepsija, problemi sa vidom, česte respiratorne infekcije takođe mogu dodatno usporiti motorički razvoj deteta sa Daunovim sindromom.


Šta možete očekivati kada je u pitanju razvoj motoričkih sposobnosti od rodjenja do adolescencije?

Osnovu za razvoj fine motorike koja je neohodna za savladavanje životnih veština, čine:

•          Stabilnost tela

•          Bilateralna koordinacija

•          Obrada informacija putem čula

•          Manipulativna spretnost


Sta znači stabilnost tela? Na praktičnom nivou to znači da je vaše dete sposobno da gurne i otvori vrata, da se sagne i obuje patike da ne padne, ukratko sposobnost da kontrolišemo svoje telo prilikom pokreta, i održavamo  balans.

Bilateralnu koordinaciju
praktično možemo prikazati kao npr. sposobnost da jednom rukom drži papir dok drugom seče makazama, pridržavanje rajsfešlusa dok se povlači gore dole ili pak pridržavanje činije jednom rukom dok drugom meša sadržaj unutar nje.

Obrada informacija putem čula podrazumeva sposobnost da prepoznamo šta radi naše telo u kom trenutku, gde su  nam ruke, noge, prsti bez da moramo da o tome svesno mislimo. Npr. prilikom vezivanja kose u rep, hvatanja lopte, skakanja, hodanja, sedanja , ustajanja

Manipulativna spretnost može se objasniti kao sposobnost da koristimo ruke za precizne pokrete bez preteranog napora. Na primer držanje bojice i bojenje, otvaranje poklopca na tegli itd.

Iako se svako dete razvija na osnovu sopstvenih kapaciteta i među njima  postoje individualne razlike, na osnovu iskustva u radu i podataka iz literature možemo okvirno znati šta da očekujemo kada je motorički razvoj u pitanju

Od rođenja do 2 godine

Značajne poromene se događaju tokom prve dve godine života. Vaše dete razvija više kontrole nad svojim telom tako da pred kraj prve godine može da sedne na kratko, a da do drugog rođendana  bude sposobno da samostalno sedi i moguće napravi prve korake. Takodje ono počinje aktivno da istražuje svet podižući predmete, gledajući ih i stavljajući ih u usta. Na kraju ove faze ono će imati  bolju čulnu obradu, tako da više neće morati da stavlja predmete u usta, već će ih ispitivati rukama. Takođe ono će će početi da razvija sposobnosti i pokrete neophodne za spretnost šake koji će mu pomoći da hvata manje predmete. Ukoliko koristite gest da biste potpomogli komunikaciju moguće je da će mu biti teško da izvede neki od njih, te je savet da koristite gestove koje dete može da imitira. Npr. s obzirom da će razvoj pokaznog  gesta kasniti i razvijaće se i  tokom druge godine, vaš zadatak će biti da pokazujete umesto njega  ili mu pomažete da izdvoji prst i pokaže pojam koji imenujete i objašnjavate.

U ovom periodu vežba se oslanjanje na ruke, postavljanje u položaj na kolenima i rukama, upotreba ruku za: puzanje, uspravljanje, zauzimanje sedećeg položaja i hvatanje igračaka.

Bilateralna koordinacija: prebacivanje predmeta iz jedne u drugu ruku korišćenje obe ruke za igru, sklapanje igračaka, skidanje krugova sa štapa i pljeskanje

Taktilna čulna obrada je izraženija- želja za pipanjem i istraživanjem raznih tekstura

Manipulativna spretnost: dohvata stvari sa sve više kontrole, stavlja i vadi predmete iz posude, bocka  i razvija pokazni  gest, maše i upotrebljava  gest prilikom komunikacije, pokušava da žvrlja bojicom, lista slikovnice, aktivnije se igra igračkama.

Samopomoć: počinje da koristi kašiku, čašu, skida neke delove odeće.

 

 

Tim Centra Viva Verbum je vođen uverenjem da je podrška detetu sa teškoćama u razvoju onoliko uspešna koliko i mreža podrške njegovim roditeljima, a to znači celoj porodici. Stoga smatramo da je ključno za uspešan tretman osnažiti roditelje, obezbediti im mesto i vreme samo za njih, u kojem će moći da iskažu svoje strahove, brige, otpuste teške emocije i postave pitanja.

Stalnim učenjem, i ulaganjem u svoje obrazovanje naši defektolozi i psiholozi, koji su ujedno porodični, REBT, psihoanalitički, dečji i TA psihoterapeuti usavršavaju svoje veštine koje su neophodne za kvalitetan rad sa osetljivim pojedincima i porodicama.

Ukoliko prepoznajete da vam treba individualna psihološka podrška, defektološki ili logopedski tretman, dečja psihoterapija, porodično ili bračno savetovanje, naš tim je otvoren da vas čuje, ohrabri ili kreira odgovarajući tretman za vas ili vaše dete.


Dobrodošli u Viva Verbum, mesto gde je živa reč pokretač i put ka promeni.

 

www.vivaverbum.rs

 

Telefon: 064-953-44-16

 Email: office@vivaverbum.rs

Adresa: Miloša Zečevića 8, Beograd

 

 

 

 

Od 2-4 godine

U ovom periodu manipulativna spretnost postaje izraženija, pa dete  počinje  sa uvežbavanjem novih pokreta šakom. Koristeći gest, ono  koristi ruke za svrsishodne aktivnosti i unapređuje manipulativnu sposobnost. Važno je da ga podstičete da uzima predmete,  da ih okreće, sklapa, raskalpa…korisne su igračke sa tasterima, kocke za slaganje, iskakajuće (pop-up) igračke. Vaše dete će početi aktivnije da učestvuje u svakodnevnim aktivnostima ali uz mnogo podrške.

Manipulativna spretnost: koristi ruke za penjanje (na nameštaj ili na igralištu), igra se sa igračkama koje se vuku i guraju (kola, vozići ..) igra se u pesku sa lopaticom, otvara vrata na ormarićima

Bilateralna koordinacija: počinje da se izdvaja dominantna ruka, koristi obe ruke za manipulaciju predmetima, drži igračku stabilno u ruci, dok drugom rukom manipuliše predmetom.

Čulna obrada: igra se senzornim materijalima kao što su  plastelin, pesak, zna delove tela, ne stavlja predmete u usta , istražuje očima i dodirom.

Manipulativna spretnost: sa više preciznosti manipuliše predmetima, koristi šaku i prste da bi držao predmete, skuplja sitnije predmete, uključuje i isključuje prekidače, koristi brojčanike pomoću palca  i kažiprsta, a može da koristi gest kao sredstvo pomoćne komunikacije.

Samopomoć: koristi kašiku, počinje da koristi viljušku, ostavlja čašu bez prosipanja, pokreće rajfeslus gore dole, skida i oblači široku odeću.

Vizuomotorna kontrola: crta linije, krugove i jednostavnije forme, koristi makaze

Usložnjava se i razvija simbolička  igra, vozi igračke (tricikl, jaše konjića)

 

U sledecem tekstu daćemo pregled razvoja motorike od 5 do 12 godina kao sugestije roditeljima  za uspešnije učenje sa detetom.


Mariane Bruni, Fine motor skills in children with Down Syndrome

Sahagian, Sandra D. A Fine Motor Program for Down Syndrome Preschoolers: A pilot study University, Hamilton, Ontario 1985

 

PROČITAJ JOŠ: Razvoj motorike kod dece sa Daunovim sindromom (2. deo)


Autor: Viva Verbum

www.vivaverbum.rs

 

Kada ste roditelj deteta koje ima problem, nedostatak, dijagnozu ili bilo koju drugu poteškoću u svakodnevnom funkcionisanju često dođe trenutak  kada i samo dete zatraži odgovore, jer primeti da se možda razlikuje od ostale dece u njegovom okruženju. Tada na scenu stupamo mi- roditelji, odrasli.

Međutim, to sto smo odrasli ne znači da uvek znamo sve, niti da imamo prave odgovore, pa iako za našu decu želimo najbolje, često se dogodi da se i sami spotaknemo i osetimo zbunjeno. U tekstu koji je pred vama, možda pronađete neke smernice ili savete koji bi mogli da vam olakšaju suočavanje sa pitanjem : „Mama, jesam li ja drugačiji?“ i nekim drugim sličnim pitanjima.

Nemojte kriti od deteta da ima nedostatak ili problem

Dete shvata da se razlikuje od ostalih, a ako se o tome ne govori ili se izbegava tema, vrlo lako bi moglo razumeti da se radi o nečemu što je “loše” ili “nepoželjno”. Samim tim bi se moglo osetiti manje vredno , nepoželjno , nesigurno ili odbačeno.

Jasno nazovite imenom njegovu poteškoću ili problem i pričajte o tome

Za decu mlađeg uzrasta dečije knjige o određenoj vrsti nedostatka mogle bi na jednostavniji i detetu bliži način objasniti njegovo stanje, a takođe mu pokazati da postoje i druga deca koja se bore sa istim problemima. Ako ne postoje knjige sa takvom tematikom , pokušajte da osmislite sami priče na neku od sličnih tema.

Razgovarajte sa detetom o izazovima sa kojima će se susretati, načinima na koje je moguće prevazići poteškoće i pokažite mu da postoji način da se poteškoće savladaju.

Fokusirajte se na snage i talente a ne na detetove nedostatke

Ukažite detetu ili zajedno sa njim otkrivajte šta je to što ga interesuje , u čemu je dobar i negujte te veštine. Osećaj da je u nečemu dobar ili bolji od ostalih utiče pozitivno na njegovo samopouzdanje i sliku o sebi.

Izgradite samopouzdanje vašeg deteta

Vi kao roditelji igrate važnu ulogu u tome kako vaše dete sebe vidi i doživljava. Možete ga na primer pitati da vas nešto nauči i posle toga ga ohrabriti sa rečima: “ Znao sam da ti to možeš!” i sl. Deca treba da se osećaju važno i kompetentno da bi imali motivaciju za učenje i napredak.

Prilikom rešavanja zadataka obezbedite mu “uslove “ za uspeh

Omogućite vašem detetu a i vama da se izbegne frustracija kad god je to moguće. Ukoliko dete ima teškoće sa rešavanjem određenih zadataka pokušajte pojednostaviti aktivnost pre nego što se dete naljuti ili odustane. Takođe je važno da postavite realne ciljeve koji su lako dostižni , što će vašem detetu omogućiti da izgradi samopouzdanje i veru u sebe.

Ponašajte se prema vašem detetu onako kako biste se ponašali i da nema nedostatak

Pohvalite ga ukoliko je njegov uspeh ili ponašanje za pohvalu, ali isto tako ukažite na ono što je nepoželjno ili neprihvatljivo u ponašanju. Budite jasni i dosledni u tome što radite.


Promo objava

Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:

Saveti psihologa: Kako da ih naučite da ne...
Ako vaš mališan laže s tri godine, nemate razloga za brigu, to je sasvim normalan deo odrastanja. Ali ako to čini sa sed...
7
Šta kad se dete žali na bol u uhu?
Bolovi u ušima mogu biti jako neprijatni, podjednako za roditelje koliko i za decu. Deca su često razdražljiva i plaču, ...
6
MAME KAŽU: Anemiju kod dece ne treba ignor...
Anemije u dečijem uzrastu su česta pojava. Statistika govori da u zemljama u razvoju čak 40% dece pati od malokrvnosti -...
6
Dete je često umorno - šta treba da znate?
Deca mogu da budu umorna iz više razloga, od kojih su neki bezazleni. Ako ste u nedoumici, ne donosite zaključke sami, v...
5





Kako “Roditelji Autizam-ratnici” štete aut...
Roditelji koji na vreme nauče kako da primete i zanemare razmišljanja roditelja autizam-ratnika mogu život učiniti mnogo...
Tatino pismo ćerkici (o budućem mužu)
Jedan tata napisao je pismo za svoju malu ćerku u kojem je savetuje o budućem mužu. Pismo je posvetio ne samo njoj, nego...



Anketa

Najlepše ime je...
Boka8

Najlepše ime za dečaka je...

Filip (37%)

Kosta (18%)

Teodor (10%)

Vasilije (15%)

Viktor (21%)


Ukupan broj glasova: 136

Hvala za glasove. Glasao/la si za sve aktuelne ankete. Izradi svoju anketu!
Click Here