/11 /11

Uzorak matičnih ćelija iz krvi pupčane vrpce može se iskoristiti samo jednom u terapijske svrhe, izuzev ukoliko je podeljen na dva odvojena i posebno zamrznuta dela, te ako je broj ćelija u polovini uzorka dovoljan za adekvatnu terapiju. U zavisnosti od vrste i težine oboljenja, kao i starosti i telesne mase pacijenta, odluku o neophodnom broju matičnih ćelija za terapiju donosi klinički lekar koji leči pacijenta.

06. oktobar 1988. godine - Metju Farou (Matthew Farrow), tada  petogodišnji dečak sa Fankonijevom anemijom, bio je prvi čovek na svetu koji je primio transplantaciju matičnih ćelija iz krvi pupčane vrpce.

Do danas je širom sveta obavljeno preko 30.000 transplantacija matičnih ćelija iz krvi pupčane vrpce.

Najveći uspesi u lečenju matičnim ćelijama postižu se u oblasti hematologije, neurologije, endokrinologije, oftalmologije i plastične hirurgije.

Postojeće terapije: U ovom trenutku matičnim ćelijama iz krvi pupčane vrpce standardno se tretira više od 70 uglavnom hematoloških oboljenja (leukemije, limfomi, mijelomi, aplastična anemija i druga stanja insuficijencije koštane srži, hemoglobinopatije...), a svake godine lista oboljenja se proširuje.

Terapije u fazi ispitivanja: Bolesti na koje bi tretman matičnim ćelijama mogao efikasno delovati, ali je to još u fazi ispitivanja, jesu dijabetes tipa 1 i 2, cerebralna paraliza, autizam, stečeni gubitak sluha, Alchajmerova bolest, neuroblastom, autoimuna oboljenja...

Kompletnu listu oboljenja koja se tretiraju matičnim ćelijama krvi pupčane vrpce u redovnoj kliničkoj praksi, kao i onih koja su još uvek u fazi kliničkih studija, možete naći na http://parentsguidecordblood.org/en/diseases

U Srbiji se još uvek ne obavlja lečenje matičnim ćelijama iz krvi pupčane vrpce, ali je za očekivati da će se sa otvaranjem prve javne banke matičnih ćelija u narednih nekoliko godina, započeti sa ovim vidom terapije i u našim zdravstvenim ustanovama.

Šta nosi budućnost?

- Preko 4.800 kliničkih studija o primeni matičnih ćelija se trenutno sprovode u svetu.

- 2000. godine je od ukupnog broja transplantacija matičnih ćelija samo 1% transplantacija bio sa matičnim ćelijama krvi pupčane vrpce,. Danas je to preko 22%.

- Preko 310 kliničkih stidija ispituju kako matične ćelije krvi pupčane vrpce mogu pomoći u terapiji raznih oboljenja. www.clinicaltrials.gov 

Danas su mišljenja stručnjaka nepodeljena – Matične ćelije su tek otvorena vrata ka boljem razumevanju ljudskog organizma i predstavljaju budućnost medicine.

Dr Luis Madero, Načelnik odeljenja za onkohematologiju pri Niño Jesús bolnici, Madrid, Španija:

„Postoje kliničke studije koje se bave upotrebom matičnih ćelija iz pupčane vrpce kod nehematopoeznih oboljenja kod dece u slučajevima cerebralne paralize i dijabetesa. Prema dobijenim informacijama studije cerebralne paralize donose preliminarne pozitivne rezultate. Iskustva sa dijabetesom su ograničena i potrebno je prikupiti više podataka pre iznošenja bilo kakvih zaključaka.”

Prof. dr Daniel Surbek, Odeljenje za ginekologiju i akušerstvo, Univerzitetska bolnica Inselspital, Bern, Švajcarska:

„Podaci iz nedavnih studija nagoveštavaju da bi transplantacija matičnih ćelija iz krvi pupčane vrpce mogla doprineti lečenju akutnih perinatalnih oštećenja mozga nastalih kao posledica prevremenog porođaja ili asfiksije prilikom rođenja. Transplantirane matične ćelije mogu da regenerišu oštećeno neuralno tkivo kao i funkciju nervnog sistema. Nekoliko kliničkih studija koje obuhvataju decu sa dijagnozom cerebralne paralize su u toku.”

Dr Csaba Papp, vanredni profesor, genetičar, Univerzitet Semmelweis, Budimpešta, Mađarska:

„Pored krvi pupčane vrpce, prezervacija tkiva pupčanika ne predstavlja samo mogućnost dobijanja mezenhimalnih matičnih ćelija, već i drugih ćelija koje su od važnosti za buduće terapije.”