/11 /11

Imunizacija je pojava koja  može da izazove lakše ili teže oblike hemolizne bolesti fetusa i novorođenčeta, objašnjava za „Baby planetu“  prim. dr Radmila Đorđević, načelnica Odeljenja za prenatalna ispitivanja Instituta za tranfsuziju krvi Srbije.

- Zabluda je da samo RhD negativne trudnice, ili ono što se u narodu naziva negativan „rh“ faktor, mogu da se imunizuju i stvore antitela. Na ljudskim crvenim krvnim zrncima, eritrocitima, postoji više od trideset krvno-grupnih sistema i puno različitih antigena, koji, ako ih dete nasledi od oca, a majka ih ne poseduje, tokom trudnoće  i porođaja mogu da izazovu imunizaciju trudnice. Najčešće su to antigeni Rhesus (Rh) - sa najvećim kliničkim značajem su RhD i Rhc, kao i antigeni Kell krvno-grupnih sistema  - pojašnjava naša sagovornica.

Oni i mnogi drugi eritrocitni antigeni kod majke mogu da dovedu do stvaranja antitela, koja potom prelaze u posteljicu, ulaze u krvni sistem bebe i uništavaju njene eritrocite. Pažnju lekara, ginekologa i transfuziologa, najviše zaokupljaju antitela koja imaju veći klinički značaj, a redovnim skriningom trudnica i pravovremenom primenom Rh imunoprofilakse, tj. prevencije, procenat onih koje se imunizuju višestruko je smanjen.

Bez obzira na to koji antigeni su u pitanju, princip je isti - bebina krv tokom trudnoće, neke  invazivne intervencije (kordocinteze, amniocenteze), pobačaja, ili tokom porođaja, dospeva u majčinu cirkulaciju i njen imuni sistem reaguje stvaranjem antitela. Taj proces se zove imunizacija. Tako stvorena antitela tokom sledeće trudnoće prelaze u krvotok deteta, reaguju sa antigenima na crvenim krvnim zrncima bebe i razaraju ih, što može da dovede do lakših i težih oblika anemije -  hemolizne bolesti fetusa. Nju karakteriše smanjene broja eritrocita i porast vrednosti bilirubina, što u težim slučajevima može da dovede do pobačaja, prevremenog porođaja, pa čak i do smrti bebe.

- Anti-RhD antitelo, koje je najčešće i sa najvećim kliničkim značajem, obično ne izaziva veće  probleme u trudnoći u kojoj je nastalo, već rizik za dete postoji u svakoj sledećoj trudnoći, naravno, ukoliko je dete RhD pozitivno - pojašnjava dr Đorđević. - Zato je preporuka da se tokom trudnoće obavezno svim trudnicama radi skrining antitela, bez obzira na to jesu li RhD pozitivne ili negativne. Najbolje je da se svaka trudnica prvi put testira u prvoj trećini trudnoće, a u Institutu za transfuziju krvi Srbije, u zavisnosti od rezultata, preporučuju kojim tempom se rade naredne kontrole. Za RhD pozitivne osobe preporučuje se i kontrola u  28. nedelji trudnoće.

Da ne bi došlo do imunizacije RhD negativnih žena, primenjuje se Rh imunoprofilaksa posle svakog porođaja sa RhD pozitivnim detetom, kao i posle svake invazivne dijagnostičke procedure tokom trudnoće (amniocenteze, kordocenteze), posle svakog pobačaja itd.

Za žene koje su se ipak imunizovale - a do toga može doći ne samo trudnoćom, već i posle transfuzije krvi koju je žena nekada imala, postoji način da se spreče posledice za bebu, tako što će se blagovremeno otkriti sve rizične trudnoće i njihovim pravilnim praćenjem na vreme preduzimati terapijske procedure, koje će omogućiti rođenje zdravog deteta.

Neslaganje krvnih grupa

Često nedoumice izaziva i neslaganje u ABO sistemu, kada majka ima krvnu grupu O, a otac A, B, ili AB. Antitela iz ovog sistema su prirodno prisutna kod ljudi, tako da postojanje hemolizne bolesti kod deteta u ovom slučaju nije posledica imunizacije majke, već neslaganja između majčine i detetove ABO krvne grupe. Hemolizna bolest može da se javi već u prvoj trudnoći, ali tad najčešće ima blag tok, sa manje izraženom kliničkom slikom, tako da nije potrebno praćenje koncentracije antitela tokom trudnoće, objašnjava dr Đorđević.

Više o TRUDNOĆI, BEBAMA, RODITELJSTVU pročitajte na sajtu Baby planeta!

Promo objava