Odmah ću početi da pišem o danu D, jer je on najbitniji, a i sam porođaj je bio kratak u odnosu na predhodna dva, ali i izuzetno bolan.
Termin je bio 10.9.2013. ali pošto sam 3 dana prešla od termina i pošto CTG nije lepo očitavao rad srca bebe, babica/sestra (šta li je već), pošto je doktor izašao, odlučila je da pogleda protok kroz pupčanik na UZ-u.
Legnem ja na onaj krevet, ona gleda na monitoru, a mene bebac šutira tako jako da sam morala da pravim grimase i ispuštam zvuke. Kaže meni sestra: "Pa vi imate kontrakcije?", ja kažem: "Ma ne, to me samo beba šutira dole", "Pa vidim Vam po faci da Vas boli. Vi se porađate, a ja vam gledam pupčanik, hajde da Vas pregledam"- kaže doktorka. Siđem sa kreveta popnem se na onaj sto i kaže ona meni:"Pa Vi ste otvoreni 3 na 4 prsta, hajdete Vi lepo u porođajnu salu". E tu me uhvati panika, mislim ne porađam se prvi put, ali...
Dolazim do muža i kažem mu da ostajem. Malo se pogubio jer nije očekivao, ali mu je bilo i drago, a i meni, jer je bio dogovor da se porodim na petak 13., budem u bolnici za vikend i izađem u ponedeljak, i tako je i bilo. No, da se vratim na priču.
Otvore mi istoriju bolesti, pošalju na presvlačenje i u pripremnu salu. Svako ko mi je uzimao podatke iznenadio se koliko sam mlada, a već treće dete, pa imam samo 23god. No, dobro...
Urade mi klistir, sestra mi uzima podatke, ispituje nešto, a ja pritom moram da trpim 10 minuta dok ne odem u wc. Uh, što je to bilo mučno, ali i to prođe. Dođe druga doktorka da me čačka dole, kaže: "Divno, divno, samo još vodenjak da joj se probuši i brzo će ona". Cool!
Smeste me u box, bolove imam, ali ne tako strašne, ne priključuju mi još indukciju, što je bilo super. Ležim i odmaram, povremeno svrati doktorka da vidi kako sam i da pogleda CTG. Kad posle nekog vremena priključuju indukciju i ja tu dobijem napone, mislim da nije prošlo ni 5 minuta od priključivanja indukcije. Već počeli jači bolovi, stežem krevet i psujem muža ovim rečima: "Miodraže (piiiip) sve po spisku!!!" Uh, kako je lakše kad se psuje. Dolazi doktorka i pita:" Da li imate napone", "Da" kažem ja. "Super okrenite se na leđa i kažite kad dobijete napon".
U trenutku napona doktor viče moje ime, na šta sam se ja razdrala: "JAAAAAAAAAAAAA!!!!" MM zvao. Doktorka viče:" Evo sad će, još malo!". Mislim se u sebi šta si sad našao da zoveš.
Naponi su me baš boleli, više nego kontrakcije i izlaženje bebe... Uh, kad se setim, beba bila teška 3750 i 52cm dugačka, i dečak. Malo sam se pocepala, ali baš malo, tri puta je provukla konac kroz kožu, ali dok je to radila bolelo je kao sam đavo, još uzela neku krutu gazu pa kad je počela da me briše, bukvalno sam joj bežala po onom stolu od bolova zbog čega je vikala na mene hehehe, malo mi smešno kad se setim :D Porođaj je trajao nesto manje od 2 sata.
E onda sam bila mirna, posle ležanja u box-u odveli me u sobu i tamo počinje moja agonija, toliko me je stomak boleo jer je materica odmah počela da se skuplja. Izbacila sam ogromnu količinu koagula (zgrušena krv), i dosta krvarila, ali sve je to bilo normalno i dobro, jer sam odmah počela da se čistim, ipak je treća trudnoća u kratkom vremenskom periodu. Bolovi su bili kao da se ponovo porađam, sestra je rekla da nista ne brinem, da mora tako i da uzmem lek protiv bolova. Na pregledu pri otpustu, UZ i vaginalni, je sve bilo ok, tako da smo posle 3 dana otisli kući sa našim malim anđelom.