Foto: Freepik

/11 /11

Trudnica na bolovanju mora imati saglasnost lekara, a ponekad i odobrenje komisije RFZO za izlazak iz zemlje, upozorava advokatica Dušica Dukanac, dok Jovana Ružičić iz Centra za mame podseća da nisu sve situacije iste, jedno je turističko putovanje, a drugo odlazak kod roditelja.

Vest da je trudnici zabranjen izlazak iz Srbije zbog evidencije u sistemu e-bolovanja, otvorila je niz pravnih i društvenih dilema. Da li je reč o zakonskoj obavezi, pogrešnom tumačenju propisa ili selektivnoj primeni pravila? I da li je u konkretnom slučaju povređeno pravo na slobodu kretanja?


Bolovanje i izlazak iz zemlje

Važno je napraviti razliku između trudnoće i trudničkog bolovanja, objašnjava advokatica Dušica Dukanac i dodaje da žena koja tokom drugog stanja radi, može da putuje bez dodatne papirologije, međutim, ukoliko je prepisana privremena sprečenost za rad, pravila su drugačija.

"Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, za promenu mesta boravka, a naročito za izlazak iz zemlje, potrebno je imati odobrenje", navodi Dukanac u emisiji "Otvori oči".

U praksi to znači da trudnica na bolovanju mora da ima saglasnost lekara, a u određenim slučajevima i odobrenje komisije Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), ukoliko planira da napusti mesto prebivališta ili državu, naglašava advokatica za Newsmax Balkans.

"Ova obaveza nije uvedena sa e-bolovanjem. Ona je postojala i ranije. Međutim, početkom primene sistema e-bolovanja, koji je povezan sa drugim državnim organima, uključujući i graničnu policiju, došlo je do situacije da službenik na granici uvidom u sistem potvrdi da je osoba na bolovanju", objašnjava Dušica Dukanac.

Prema njenim rečima, ostaje otvoreno pitanje da li su granični službenici imali ingerenciju da zabrane izlazak iz zemlje ili je eventualna posledica trebalo da bude drugačija, na primer, gubitak prava na naknadu zbog nepridržavanja propisanih pravila.

 

Nova tema i za organizacije koje rade sa mamama

Za Jovanu Ružičić iz Centra za mame, ovaj slučaj je bio iznenađenje.

"Već 15 godina vodim Centar za mame i zaista sam mislila da znam sve teme koje se tiču mama. Ovo je i za mene nova situacija. Nijedna žena nam se do sada nije obratila sa ovakvim problemom", kaže ona.

Ona smatra da je primena e-bolovanja verovatno omogućila veću dostupnost podataka nadležnim organima, što je dovelo do strože kontrole.

"Sigurna sam da ova žena nije jedina trudnica koja je od početka godine pokušala da izađe iz zemlje. Pitanje je da li je jednostavno naletela na službenika koji je striktno primenio pravila", navodi ona.

Sloboda kretanja i potencijalna diskriminacija

Dukanac ističe da je pravo na slobodu kretanja ustavno zagarantovano pravo svih građana, te da bi eventualno uskraćivanje izlaska iz zemlje moglo otvoriti pitanje povrede tog prava.

"Ako je došlo do ograničavanja slobode kretanja, to je ozbiljno pravno pitanje. S druge strane, potpuno je druga tema da li bi trudnica, ukoliko bi putovala bez odobrenja, mogla da izgubi pravo na naknadu zarade od RFZO", dodaje .

Ukoliko bi želela da pokrene postupak, trudnica bi najpre trebalo da zatraži zvanično obrazloženje od granične policije o razlozima zabrane izlaska, a potom eventualno da iskoristi pravna sredstva koja su joj na raspolaganju. Međutim, kako advokatica napominje, to podrazumeva rokove, dokazivanje i dodatne troškove.

Nedostatak informacija i potreba za edukacijom

One se slažu da je ključni problem nedovoljna informisanost.

"Ako trudnica ima obavezu da pribavi odobrenje za putovanje, onda ta informacija mora da joj bude jasno saopštena u trenutku otvaranja bolovanja. Ne možemo očekivati da svi poznaju detalje propisa", smatra Ružičić iz Centra za mame.

Advokatica Dukanac dodaje da se često fokusiramo na prava, dok obaveze dolaze u drugi plan.

"Važno je da se zapitamo da li uz određena prava imamo i određene obaveze, a u ovom slučaju, pravo na naknadu tokom bolovanja podrazumeva i poštovanje pravila o kretanju i boravku", ističe ona.

Šira društvena pitanja

Ružičić podseća da nisu sve situacije iste, jedno je turističko putovanje, a drugo odlazak kod porodice u susednu zemlju.

"U Srbiji živi mnogo žena koje su poreklom iz regiona i čiji roditelji žive u Crnoj Gori, Bosni ili Hrvatskoj. Za njih izlazak iz zemlje često znači odlazak kući. Formalno je to ista situacija, ali životno gledano, nije", kaže ona.

Ona takođe ukazuje na širi kontekst, odnos poslodavaca prema trudnicama i čestu praksu ranog otvaranja bolovanja.

"Trudnoća nije bolest. Mnoge žene bi radile duže kada bi imale podršku poslodavca i prilagođene uslove rada. Potrebno je da se sistem fleksibilnije postavi, ali i da informacije budu jasne i dostupne", poručuje Ružičić.

Zaključak je jasan, neophodna je bolja informisanost trudnica o njihovim pravima i obavezama, ali i preciznije definisanje postupanja nadležnih organa kako bi se izbegle neprijatne situacije na granici.

Izvor: Mondo