/11 /11

Početak običaja farbanja jaja za Vaskrs, potiče iz ranih hrišćanskih vremena kada je Sveta Marija Magdalina, sledbenica Isusa Hrista, došla u Rim. Izašavši pred cara Iberija, poklonila mu je crveno farbano jaje i pozdravila ga je rečima: "Hristos vaskrse!" Crvena boja simboliše Spasiteljevu, nevino prolivenu krv, ali je ona istovremeno i boja vaskrsenja, jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti. Znači, crvena je prvenstveno boja hrišćana i crkve.

 

Veliki petak
Na ovaj dan, Isus Hristos je osuđen od ljudi. Prikovan je rukama i nogama, sa probodenim rebrom i trnovim vencem na glavi u najvećim mukama da se moli, ali ne za sebe, već za grešnike: "Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine...", a ispod krsta Presveta Bogorodica - Njegova Majka i sveti apostol Jovan Bogoslov.

Farbanje jaja
Domaćica, po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja farba na Veliki petak. To je dan kada se ništa drugo ne radi, već su naše misli upućene na strašni događaj Hristovog nevinog stradanja.

 

Kako se farbaju jaja?
Domaćica, koja farba jaja, prvo se pomoli Bogu, pa potom u sud sa vodom u kojem će farbati jaja dodaje malo osvećene vodice. Zatim, dok voda sa bojom vri na šporetu, ona u nju spušta jaja.  Prvo obojeno jaje ostavlja se na stranu do sledećeg Vaskrsa, i zove se čuvarkuća, čuvar, izmamak... Neko ga nosi na njivu i zakopa sa usevima, kao žrtvu božanstvu koje štiti rod, a drugi pak ljuske od jaja bacaju na mravinjak da bi kokoške obilato nosile.

Običaji na dan Vaskrsa
Domaćica rano budi ukućane da se umiju vodom u kojoj je potopljen drenak, zdravljak, bosiok i crveno jaje. Decu obavezno dotakne jajetom – da budu crvena i zdrava preko čitave godine.

Na Vaskrs se prvo jede vaskršnje jaje, a tek zatim ostalo jelo. Sremci mese poseban vaskršnji kolač, koji zovu "buzdovan", a u Šumadiji se zove "vitica".

 

Tucanje jajima