/11 /11

Za aktuelne sadržaje i vesti o roditeljstvu i trudnoći dodajte Ringeraju kao svoj omiljeni izvor na Google-u.

Postavi

Uprkos rasprostranjenosti televizijskih programa namenjenih maloj deci, Američko udruženje pedijatara odlučno je protiv izlaganja televiziji dece mlađe od 2 godine i preporučuje da se gledanje TV-a ograniči na maksimum jedan do dva sata ponekada u toku dana. Ali, novo istraživanje je pokazalo da nakon gledanja obrazovnog dečijeg programa mališani mogu da nauče da broje do pet i čitaju jednostavnu mapu predstavljenu u emisiji.

Loša reputacija

U svom istraživanju iz 2011. godine, Američka akademija za pedijatriju objavila je da je gledanje televizije povezano sa smanjenom interakcijom roditelj-dete, i da takođe ima uticaja na smanjenje kreativne igre kod dece, bez obzira na to da li je televizor bio u pozadini ili je u prvom planu. Sama televizija ne nudi idealnu situaciju za učenje kod dece. Poznato je da deca do 3 godine starosti uče najviše na osnovu interakcije sa drugima, što podrazumeva da izloženost televiziji mora biti uređena.


Prezentovanjem TV programa, deca se suočavaju sa zadatkom transfera, što znači da moraju da prenesu ono što uče na 2D televizijskom ekranu u 3D svet. Slabiji kvalitet vizuelne i društvene informacije predstavljene na televiziji može dovesti do manje detaljnog predstavljanja informacija u detetovoj memoriji i kasnijim poteškoćama da naučene informacije primeni u stvarnom svetu.

Vizuelne informacije, kao što su veličina i dubina, smanjene su na 2D televizijskom ekranu, u odnosu na 3D svet. Isto tako, glumac ili lik na televiziji ne mogu razgovarati sa detetom o tome šta ono gleda, govori ili radi u datom trenutku. Opisani video deficit kao problem transfera, koristan je za razumevanje-kako omogućiti deci da ipak nauče sa televizije.

Kako pomoći deci da uče od televizije

Još uvek postoji nada: TV producenti dečijih emisija i roditelji, mogu zaposliti veliki broj tehničara koji će raditi na tome da se poboljša učenje od TV-a i koji će podržati dečije shvatanje transfera u stvarnom svetu. Jedan od razloga zašto deca često traže da gledaju iste televizijske programe iznova i iznova, je zato što uče bolje ako su u više navrata izložena istoj informaciji. Ponavljanje sekvence ili nove reči u jednoj TV emisjiji ili gledanje jedne TV emisije više puta, može poboljšati učenje i memoriju kod dece, kao i prenos podataka u realan svet.

Čak šta više, što je deci poznatiji TV lik, veća je verovatnoća da će deca učiti iz televizijskog programa u kome se taj lik pojavljuje. Ponavljanje pomaže deci da sačuvaju detaljnije predstave informacije u svojoj memoriji. Gledanje istih dečijih TV emisija može biti zamorno za roditelje, ali je korisno za decu.

Ključ je u interakciji

Pretvaranje dečije televizije u interaktivnu aktivnost je takođe korisno za dečije učenje, a kasnije i za prenos i upotrebu znanja u stvarnom svetu. Televizijski programi namenjeni deci starijoj od 2 godine, pokušavaju da uspostave socijalnu interakciju između deteta i televizijskog karaktera tako što TV karakter gleda direktno u kameru, postavlja pitanja i koristi pauzu, kako bi omogućio deci da razmisle pre davanja odgovora.

Veća je verovatnoća da deca shvate sadržaj dečijeg televizijskog programa kada odgovaraju na interaktivna pitanja koja im postavlja TV ličnost. Povratna reakcija TV ličnosti je ograničena na jednostavne odgovore kao što su "Tako je" ili "Bravo". Gledanjem televizije sa vašim detetom možete omogućiti kvalitetniju reakciju na detetove odgovore i time podržati detetovo učenje od televizije.

Tako da DA, dečiji TV program ima potencijal da obrazuje i omogući znanje maloj deci. Ali imajte na umu da nisu svi dečiji TV programi jednako koncipirani. Dok neki daju dobru platformu za učenje deci, drugi više služe u svrhu zabave. Gledajte TV sa svojim detetom i omogućite da iskustvo bude interaktivnije, čime poboljšavate obrazovnu vrednost TV programa.


Izvor: theconversation.com/uk