Da biste djete odvikli od ove nezdrave navike nikada nemojte da vičete na njega ili da ga udarate preko prstića, kada stavi ruke u usta. Foto: Freepik

/11 /11

Kada roditelji primete da njihovo dete gricka nokte uglavnom su uplašeni, jer misle da je to posledica negativnih emocija ili nekog prikrivenog problema. Lekari tvrde da postoji nekoliko najčešćih razloga zbog kojih deca grickaju nokte, kao i da je potrebno mnogo strpljenja, ponekad i stručna pomoć lekara, kako bi se deca oslobodila ove neprijatne navike.

Problem sa grickanjem noktiju najčešće se javlja u petoj, sedmoj ili jedanaestoj godini, ponekad u adolescenciji, a neka deca ovu naviku zadrže i u zrelom dobu. Istraživanja pokazuju da u određenom periodu razvoja naviku grickanja noktiju ima od 45 do 60 odsto dece i da su joj jednako skloni i dečaci i devojčice u ranom uzrastu, ali kako su stariji češća je kod dečaka, pišu "Novosti".

Medicinsko objašnjenje za ovu naviku koja se stručno zove onikofagija je poremećaj kontrole impulsa i svrstava se u emocionalne poremećaje.

Najbezazleniji razlog za grickanje noktiju je dosada, pa mališani to često rade kada nisu u žiži interesovanja, naročito majke, kada nemaju podsticaj, a imaju višak slobodnog vremena.

Drugi uzrok može da bude umor, zbog čega je jako važno da dete ima svoj dnevni i noćni ritam od kojeg se neće često odstupati. Dete bi trebalo da ima vreme za igru, vreme za obroke, vreme za spavanje i to treba poštovati, jer u suprotnom dete se više umara nego što može da izdrži, što stvara napetost koja se najlakše podnosi stavljanjem prstiju u usta.

Osim toga, nesigurnost je čest uzrok ove loše navike, pa je jako važno detetu upućivati pohvale i uvek kritikovati isključivo njegove postupke, nikada ličnost. Grickanje noktiju može da bude i odraz nervoze. Plašljiva, razdražljiva i stidljiva deca češće gickaju nokte od dece koje ne pokazuju ovakve karakteristike.

Ozbiljniji razlozi mogu biti problemi u razvoju, kao i prikriveni emocionalni ili psihički problemi. Takođe, dete koje je pod stresom sigurno će grickati nokte, pa pokušajte da otrkijete šta je to što dete muči, odnosno uznemirava. Izvori stresa kod mlađe dece mogu biti i neke potpuno uobičajene stvari koje odrasli ne vide kao stres, kao što je, na primer, poseta prijatelja. Školarci ovu naviku mogu dobiti ukoliko su preopterećeni obavezama.

Grickanje noktiju može da ugrozi i zdravlje, jer je mogućnost infekcija veća. Ogoljeni nokti veoma su osetljivi na bakterijske infekcije, a posebno meko tkivo oko nokta na kojem se najčešće javlja crvenilo, oticanje ili gnojenje. Takođe, grickanje noktiju može da izazove i probleme sa zubima, jer ugrožava zdravlje desnih, formira loš zagrižaj i nepravilan položaj zuba, dovodi do češćih respiratornih ili crevnih infekcija.

Neke studije evropskih naučnika pokazale su da je grickanje noktiju povezano i sa drugim poremećajima, kao što su deficit pažnje, hiperaktivnost (ADHD), noćno mokrenje, neki oblici opsesivno- kompulzivnog ponašanja, tikovi... Vrlo često deca grizu nokte ukoliko to rade njihovi roditelji.

Da biste dete odvikli od ove nezdrave navike nikada nemojte da vičete na njega ili da ga udarate preko prstića, kada stavi ruke u usta. Naredbe nisu dobar način odvikavanja. Potrebno vam je strpljenje, ljubav, nežnost i vreme. Razgovarajte sa detetom, saznajte šta ga eventualno muči, frustrira, izlaže stresu.

Mazite ga, grlite i ljubite, poklanjajte mu pažnju i pokažite da vam je važno da ste tu za njega.

Dobro je i da dete upišete na neki sport ili ples, jer istraživanja pokazuju da fizička aktivnost utiče na sprečavanje ove loše navike. Stimulišite dete nekim zanimljivim aktivnostima i, na primer, napravite kalendar u koji ćete obeležavati svaki dan kada dete ne gricka nokte, suncem, smajlićem, cevtićem... Kada dete uspe da veže nekoliko simbola, ili je u sedmici bilo više dana sa simbolima nego bez njih, nagradite ga nečim što želi.

Stručnjaci savetuju da sa "odvikavanjem" počnete čim primetite da dete gricka nokte, jer što više odlažete, teže ćete rešiti problem.

Ponekad grickanje noktiju samo od sebe prestaje, deca prerastu tu potrebu, ali ukoliko primetite da je navika intenzivna, da traje u kontinuitetu, nije loše da se konsultujete sa stručnjakom.

Izvor: Mondo