Kažu da dan nema dovoljno sati, ali majke su sposobne da iscede sve do poslednje kapi. Foto: Freepik.com

/11 /11

Ustala sam jutros oko 5:30. To radim pet dana u nedelji kako bih mog sina odvela u vrtić, a ćerku u školu pre nego što stignem na posao u 7:30. Bez brige, počinjem da pijem kafu pre nego što izađem iz kuće. 

Kada dođem na posao, sipam još jednu šolju kafe, a onda guram kroz osam sati rada koji nije povezan sa podizanjem moje porodice. Isključujem se u trenutku kada mi se smena završi, žurim da pokupim decu i postavljam večeru čim stignemo kući.  

Večera se često odbija, zato što to nisu "chicken nuggetsi" ili grilovan sir, a većinu vremena koje bi trebalo da jedem, provodim pregovarajući sa mojom decom oko par zalogaja boranije. Na kraju, deca i ja dolazimo do ćorsokaka i primorani smo da se svađamo oko kupanja umesto oko gladne boranije.

Moja kuća je obično katastrofa. 

Lonci i tiganji zatrpaju sudoperu i prelivaju se na pult. U svakom trenutku, na sofi - ili na klupi za pranje veša, kako je deca zovu, nalaze se najmanje dve gomile veša. Markeri bez kapica prekrivaju prostor ispod trpezarijskog stola, a odbačene igračke zakrče hodnik. Posle nekoliko godina pažljive vežbe, naučila sam da se krećem po ovom opasnom terenu, iako mi tabani i dalje s vremena na vreme pronađu nazubljenu igračku.

Nisam aljkavica, naprotiv. Haotično stanje u mom domu rezultat je užurbane porodice i majke koja ne može da održi korak sa ludilom. Na teži način naučila sam da je neprekidno čišćenje beskorisna bitka koja me samo čini nervoznom. Nered se množi kao zečevi kada imate decu u kući.

Iako se stalno krećem, postižem vrlo malo između kupanja i spavanja. Pomažem uplakanom detetu u potrazi za nestalom knjigom iz biblioteke, čistim tanjire posle večere i jurim golo dete na kupanje. 

Dvadeset pitanja i još više popijenih čaša vode kasnije, deca konačno spavaju. U tom trenutku, mrtva sam umorna. Kao živi zombi, krećem se iz sobe u sobu, skupljam bačeni veš i dodajem ga u već prepunu korpu.

Znam da treba da idem u krevet. Moje telo žudi za odmorom, ali ipak ležem mnogo kasnije u odnosu na ostale ukućane.

Zašto?  

Zato što sam majka, i ovo je moje jedino vreme u samoći. To je kompromis, zaista, ili biraš da spavaš, ili biraš vreme za sebe. Ja biram moje vreme, naravno, skoro svake noći.  

Tokom ovih kasnih sati, naš dom je potpuno miran. Čujem psa kako diše pod mojim nogama, škripu i stenjanje parketa i zujanje frižidera. Ovo je moje vreme i cenim svaki njegov trenutak. Nema dece koja me vuku za majicu, tražeći još jednu užinu. Bez buke, bez haosa, tu smo samo ja i moje misli.

Volela bih da vam kažem da majke ovo vreme provode radeći one stvari u kojima uživaju, ali to ne bi bilo sasvim tačno. Naravno, povremeno skrolujemo po Fejsbuku ili se prepuštamo našoj omiljenoj Netflix seriji, ali češće ipak ovo vreme provodimo u nadoknadi propuštenog, tokom dana.

Kažu da dan nema dovoljno sati, ali majke su sposobne da iscede sve do poslednje kapi. Trenutno je 22:30 i trebalo bi da spavam, ali radim. Kada završim posao, pripremiću odeću za sutra, pazeći da izbegnem „kvrgave čarape“ koje će mom trogodišnjem detetu izazvati "meltdown". Napisaću spisak namirnica koje ću sutra kupiti u prodavnici u povratku kući, a zatim ću pokupiti flomastere ispod trpezarijskog stola. Napuniću korpu sa igračkama i mašinu za pranje sudova, što tiše mogu. Zatim ću obući pidžamu i pročitati nekoliko poglavlja svoje omiljene knjige. Kada san zapreti da me odnese, držiću oči otvorene što je duže moguće, jer znam da je trenutak kada se sutra budu otvorile, perfekat za "moje vreme"  i gužva ponovo počinje.

Naravno da ću biti umorna. Majke su uvek umorne. 

Ali, čvrsto verujem da je to razlog zašto je Bog stvorio kafu. Zašto bi inače neko samleo zrno, polivao prah vodom i zatim to pio? Jasno je da je kafa deo plana. Stvoren je za majke poput mene.  

Ne žalim se - znam da je ovo deo roditeljskog paketa. Doći će dan kada će deca porasti, a večeri postati mirne. Tada neću biti izvršitelj zalogaja boranije, a moji podovi će ostati relativno čisti.

Neću vas gnjaviti umornim klišeom, moleći vas da uživate u svakom trenutku, jer znam da je moguće biti izuzetno zahvalan iako priznajete da ste iscrpljeni.  

Umorna sam, ali sam zahvalna, i jednog dana će biti dovoljno vremena za spavanje.

Jorrie Varney za herviewfromhome.com

Odabrala i prevela Ringeraja.rs