Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Trudnoća savršena, nisam ni stigla da mislim da sam trudna, kolokvijumi, ispiti, predavanja, prođe devet mjeseci. Najveći strah tokom tih mjeseci mi je bio da on neće stići kada dođe vrijeme za porođaj, da će da me vode mama i tata, a da će on da propusti događaj.
Termin je bio 10.9.2013. ali pošto sam 3 dana prešla od termina i pošto CTG nije lepo očitavao rad srca bebe, babica/sestra (šta li je već), pošto je doktor izašao, odlučila je da pogleda protok kroz pupčanik na UZ-u.
U tom trenutku mi kreću suze i neopisiva unutrašnja bol, moja bebaaaa, šta se događa??? Doktorka žurno odlazi, a zatim dolazi nekoliko anesteziologa. Ja uspevam da dišem nekako, a suze idu niz lice...
Eksplozija emocija, mm me grli, plačemo oboje... Stavljaju mi bebu na grudi i ona prestaje da plače. Dr kaže: povlačim reč, sportistkinje katapultiraju!
Doktorka i sestra naležu na moj stomak i osećam kako se olakšanje širi telom. Gledam moju bebi kako se rađa. Plače. 11.31h. Stavljaju mi je na grudi i ona pronalazi moj pogled i, za nepoverovati, smiruje se u momentu. Kažem joj: “Hej, pa zdravo ti!”.
Možda je bitno da majke i očevi, bake i deke znaju, da nije bitno kog je pola zaista dete, i da veruju koliko je sreća lepa a tuga jaka i uvek se sa strahom spaja i množi.
Ctg je pokazao velike kontrakcije, doktor je rekao da me spremaju za 5 min u salu na carski rez! Ja sam samo stigla da javim mužu da dođe, pošto sam svima tog jutra javila da sam dobro i da ću sigurno kući!
Prirodni porođaj (engleski video)
Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
