/11 /11

DETALJI

Ringerajin korisnik: Isidora88 

 
Datum: 30.1.2016.
 

Tip porođaja: prirodni porođaj
 
Broj dana u porodilištu: 5

Porodilište: GAK Novi Sad- Betanija

Ocena porodilišta: 5+ 

Komentar ocene: Prezadovoljna sam, svi su jako ljubazni, ekipa na porođaju je bila super,  osećala sam se kao u privatnom porodilištu.

PRIČA O MOM POROĐAJU

8.juna, ujutru posle lupmerajke na svadbi, nekoliko koktela, špricera i ko zna čega, ustajem i sa sinom idem do apoteke po neke lekove za glavu, i na kasi vidim velikim slovima AKCIJA :-D test za trudnocu je snižen, pošto mi je kasnilo 2 nedelje kupim ja test kad je već na akciji. Inače sam radila test posle nekih nedelju dana kašnjenja i bio je negativan.

Stižem kući i radim test ubeđena da nisam trudna, pazili smo sve ove godine, nikad nije omanuo sistem, kad ono iste sekunde se pojavljuju 2 crte kao kuća. ŠOK, ne znam gde se nalazim, totalno neplanski, prethodnu noć se napila posle duuuugo vremena, brinem jel naškodilo bebi, lupam glavu šta i kako, i koliko sam uopšte trudna jer mi je muž došao sa terena tek sredinom maja kad sam ja trebala da dobijem. U aprilu nije bio tu, kroz glavu mi prolazi da sam trudna sigurno 2,3 meseca jer sam mogla zatrudneti ili u martu ili u maju. Zovem muža da mu saopštim, međutim on je na terenu, nedostupan, ja gorim od želje da nekom kažem, ne znam ni kako da reagujem, finansijski užasno stanje, frka neviđena.

Šaljem sliku testa mužu i čekam da bude dostupan i da vidim njegovu reakciju. Posle par sati me zove, sav srećan i kaže "jel ćemo mi to dobiti još jednu bebu?"

Odmah smišljamo kako ćemo i šta ćemo, nekako sve dolazi na svoje mesto posle našeg razgovora. Jedva čekam da stigne kući. Ja odmah sutradan odlazim na pregled, dr konstatuje trudnoću ali jako malu, 4. pune nedelje, što se poklapa sa tim da sam zatrudnela krajem maja. Za svaki slučaj radim beta hcg koji pokazuje vrednost za 4.nedelju, sve je ok.  

Pošto sam radila u porodilištu odlučim da za koji dan odem na još jedan pregled čisto da vidim kako napreduje trudnoća i tu doživim šok kad mi dr kaže da od trudnoće nema ništa, da se plod ne vidi, da imam ogroman hematom iznad ploda i da je pitanje dana kada ću prokrvariti i savetuje abortus.

Odlazim odmah kući, strogo mirovanje uz utrogestan na svoju ruku, van sebe sam narednih dana, beta hcg se ne duplira pravilno, jedva sam dočekala kontrolu kod dr koja važi za najbolju što se tiče ultrazvuka.

To jutro pre pregleda imam neopisivu mučninu, povraćam, ne znam da li od treme i straha ili od trudnoće. Na svu sreću dr konstatuje vitalan plod, čuje se srculence, trudnoća odgovara prvom ultrazvuku po starosti, sve je ok. Hematom i dalje postoji, ali me dr hrabri i ubeđuje da će sve biti u redu  i da se pridržavam terapije i mirovanja.

Posle mesec dana hematoma više nema, ali se posle par dana javljaju kontrakcije. Sve vreme imam mučnine i povraćam i to me jedino teši da je ipak sve ok.

Trudnoća mi je prošla uz mirovanje, u 8. mesecu dobijam povišen pritisak, posle par dana pritisak skače naglo i pored terapije i javljam se u Betaniju gde me zadržavaju na patologiji. Dobijem udarničku dozu lekova za pritisak i nekako se stabilizovao i puštaju me kući posle par dana.

Krajem januara pritisak opet konstantno povišen, opet hospitalizacija i ovaj put me zadržavaju do porođaja. Posle 5 dana ležanja me šalju na idukovan porođaj jer je ctg loš i bebi više ne odgovara da bude u stomaku.

Taj dan kreće da mi ispada sluzni čep, dobijam ricinusovo ulje, uveče počinju kontrakcije na 2 minuta, dr me pregleda i kaže da sam otvorena 3 prsta, grlić mek i dug 1,5 cm. Posle pregleda mi ispada i ostatak sluznog čepa, ali kontrakcije staju. Ujutru dobijam klizmu i čekam da dođe sestra po mene, rekla je oko pola 7 da idemo u salu, ja je molim da dođe po mene u 8h jer tad dolazi moj dr, međutim dolazi po mene tek u 11:30h jer je velika gužva u sali. Stižem u salu i dolazi moj dr i kaže da me priključe na indukciju, buši mi vodenjak, oko 12:30h počinju bolovi na svaka 2 minuta.

Posle pola sata zovem dr da mi daju anesteziju jer počinje da me boli, prebacuju me na tvrdi sto, dolazi anesteziolog, dobijam anesteziju od koje sve vreme spavam, samo se za poneku kontrakciju budim na par sekundi, dr me pregleda, kaže da sam otvorena 7 prstiju i da će brzo ići, posle 15-ak minuta ne mogu da prespavam kontrakcije, osećam ih nisu strašne dišem i bol brzo prolazi. Dr me opet pregleda, bude me i pitaju jel imam napone, počinjem neki pritisak da osećam i dr kaže da je vreme da izguram bebicu napolje. Tu sam se malo pomučila jer su mi ugasili anesteziju pa nisam znala gde sam, skroz sedim na onom stolu i gledam bebicu kako izlazi, skroz neki čudan osećaj, i evo ga moje zlato, počinje da plače, mršavko mali u odnosu na svog batu. Bebac ima 3480gr, 52 cm dugačak, rođen u 14,55h, molim babicu da mu napravi lep pupak. Sve je u redu, nemam epiziotomiju i nisam pukla, jupiiiiii, izlazi i posteljica, međutim dr kaže da nije cela i da će mi raditi reviziju, uspavljuju me. Dr i anesteziolog me bude i kažu da su me pustili da malo odspavam, budim se odmorna, telefoniram...

Nema nikakvog bola, super se osećam, premeštaju me na odeljenje, odmah idem da se tuširam, šetam po sobi, sedim u turskom sedu, uživam. Nisam mogla da verujem da ću se tako brzo poroditi poroditi i da me ništa neće boleti. Svakom bih poželala ovakav porođaj. Malo smo duže ostali jer je bebac dobio žuticu pošto je rođen 2 nedelje ranije. Sada smo svi na okupu i uživamo!

Pročitajte i prvu priču naše Isidore88