|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (04.09.-08.09.2019.) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Jedinac, pa šta? Kako vaspitavati nesebično

Blic online (www.blic.rs), 9.9.2010
Odgajanje jedinaca isto je kao i odgajanje dece koja imaju braću i sestre, smatra Gordana Ačić, psiholog, i savetuje roditeljima koji imaju samo jedno dete da ih ne štite previše i da se ne mešaju u njihove odnose s vršnjacima.
Ključne reči:

image
/11


 

Bije ih glas da su sebični, samoživi, da se slabo socijalizuju i teško uklapaju s vršnjacima. Da li je tačno da su deca koja su jedinci u porodici zaista takva i šta roditelji koji imaju samo jedno dete mogu i treba da učine da jedinče ne izraste u takvu osobu, pitali smo Gordanu Ačić, psihologa.
– Odgajanje jedinčeta ni po čemu ne treba da se razlikuje od podizanja deteta koje ima braću i sestre. Roditelji bi prema njemu trebalo da se ponašaju kao da imaju još neko dete i da se čuvaju da ne upadnu u zamku zvanu preveliko štićenje i kontrolisanje života svog deteta. To nije dobro za dete, jer će takvim roditeljskim pristupom, a bez svoje greške, ono izrasti u nesamostalnu osobu koja će sama teško donositi odluke i uvek će od nekoga tražiti savet ili pomoć – kaže Ačićeva. Ona dodaje da se to, naravno, ne događa samo jedincima, ali da su šanse da se to njima desi veće iz prostog razloga što oni roditeljsku pažnju i ljubav ne dele ni sa kim.



NE TERAJTE IH DA DELE


Roditelji bi, smatra ona, trebalo da puste dete da samo gradi odnose s vršnjacima i rešava sitne probleme s njima.
– Sitne svađe i sukobi među decom su normalni i treba ih pustiti da ih sami reše. Ukoliko roditelj stalno visi nad svojim mezimčetom, brani ga i isteruje pravdu, samo će odbiti drugu decu od njega, a ono neće naučiti da se samo izbori sa situacijom u kojoj se našlo. Treba ih pustiti da se sami organizuju kada se igraju. Preterano obraćanje pažnje i mešanje u odnose deteta s drugom decom samo dovodi do još većih problema i trajne zavisnosti deteta od roditelja – kaže naša sagovornica.
Kada je reč o navodnoj sebičnosti jedinaca, ona objašnjava da nisu sebični samo oni već često i deca koja imaju braću i sestre, a naročito dok su veoma mala, do treće godine.
– Da li će dete biti sebično, zavisi od njegove prirode, genetskog materijala koji je nasledilo od roditelja i ranijih generacija, prenatalnog iskustva. Roditelji jedinaca koji se osećaju neprijatno jer misle da je njihovo dete sebično pošto, recimo, ne da igračku drugom detetu treba da znaju da mala deca do tri godine, pa čak i kasnije, zapravo ne mare mnogo za drugu decu. I kada se igraju s njima, oni se zapravo igraju pored njih. Neka dele igračke s drugima da bi stekla njihovu naklonost, druga ne dele jer smatraju da je to samo njihovo. Sebičnost ne mora da ima veze sa tim da li je dete jedinče, a stav prema posedovanju i deljenju stvari kasnije se menja – kaže Ačićeva.

 

Ona savetuje roditeljima da ne teraju decu da dele stvari sa drugima. Treba im govoriti o tome, pokazivati ličnim primerom zašto je to dobro, ali ih ne treba prisiljavati niti kažnjavati kada neće nešto da daju.

 

PRELOMAN POLAZAK U ŠKOLU


Polazak u školu pravo je vreme da dete shvati zašto treba davati i zašto je davanje dobro. Tada, ukazuje naša sagovornica, počinje i prava, ozbiljna socijalizacija deteta, naročito ako nije išlo u vrtić.
– Dete tada bolje razume stvari, tada su jači uticaji vršnjaka. U tom periodu veoma je važna uloga roditelja koji treba da prate kako se dete prilagođava na novu sredinu, na decu i nastavnike. O tome treba da razgovaraju i s detetom i s učiteljem, a po potrebi i sa školskim psihologom ukoliko prilagođavanje ide teže i pojave se problemi.

 

31. jul 2010.
Kompletan tekst pročitajte na www.blic.rs

PRUŽI KORAK – ZA NOVU NURDOR RODITELJSKU K...
Instaliranjem mobilne aplikacije "Pruži korak" na mobilne telefone, koja meri naše korake i kovertuje ih u dinare, uče...
23
Viber grupe i saveti roditelja u školama -...
Nisam sigurna da li je uopšte potreban uvod za ovu temu, jer svi oni koji imaju decu u nekoj od ustanova tipa škola ili ...
6
Šta je Edipov sindrom kod dece?
Ako povučemo paralelu sa odraslima, možemo reći da su svi prošli kroz tu fazu i da je ona u svakom slučaju na neki način...
5
Kojim sportom treba deca da se bave
Većina roditelja smatra da njihovi mališani treba da se bave nekim sportom. Međutim, često su u dilemi u kom pravcu da g...
4


Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:




image
LauraAndrija
Pharmalife je naš spas koji svaki zdravstveni problem reši za tili čas!
Broncamil sirup je naš spas kod prehlade. Pomaže bukvalno za jedan dan i što je bitno beba popije bez problema, što nije slučaj kada su drugi sirupi u pitanju. Fitobalm gel koristimo od prvog meseca rođenja, otpuši nosić, beba lakše diše i mirno spava. Koristimo i mi odrasli. Apettito sirup pije ćerkica, u početku je odbijala zbog jakog mirisa i ukusa, ali sad je navikla i sama traži, mogu samo da kažem da pomaže. Mapez sprejom se naprskamo celi i nema ujeda.  Više >>
image
Kuvar: jane1
Jednostavan rucak za celu porodicu

Anketa

pomozite u izboru imena
marion

Koje ime vam je lepse:

janko (41%)

strahinja (59%)


Ukupan broj glasova: 187

Hvala za glasove. Glasao/la si za sve aktuelne ankete. Izradi svoju anketu!

Oznake

Click Here